Сава Мркаљ — разлика између измена

Сава Мркаљ је рођен [[1783]]. године у [[Војна Крајина|Горњој Крајини]], у селу Ласињском Сјеничаку [[Првобанијска пуковнија|првобанијске пуковније]] где је стекао прву писменост. Године [[1799]]. завршио је школу у [[Плашки|Плашком]] и затим постао српски учитељ у [[Госпић]]у. Касније је отишао у [[Загреб]], у академију, па онда и у [[Пешта|Пешту]], где је слушао предавања из филозофије и [[математика|математике]] на универзитету, a титулисан је као „''свободних художества и философије доктор''." Био је добар зналац [[латински језик|латинског]] и [[француски језик|француског]] језика, a разумео је и [[грчки језик|грчки]] и [[хебрејски језик|хебрејски]], што је његовом филолошком таленту било од велике користи. Нападан је од службених [[Хришћанска црква|црквених]] кругова због својих учених погледа, Сава је мислио да ће их умирити ако се покалуђери, и зато се [[1811]]. године у [[Манастир Гомирје|манастиру Гомирју]] заиста и закалуђерио и постао [[јерођакон]] Јулијан. Гоњења су се само увећавала и он је [[1813]]. године напустио манастир. Године 1817. издао је дело "''Палинодија''" у коме се одрекао своје графичко-ортографске реформе. Године [[1827]]. је изгубио ментално здравље, па је [[1833]]. године преминуо у бечкој болници<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> за душевне болести. У будимском "Српском народном листу" 1837. године објављене су две његове песме (једна из 1816), које је сачувао лекар др [[Георгије Мушицки]], синовац песника владике Лукијана.