Мит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 109.93.65.64 (разговор) на последњу измену корисника FelixBot ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
:''За Инситут технологије Масачусетса, види [[Масачусетски технолошки институт|МИТ]].''
'''Мит''' ({{јез-грч|μῦθος|mythos|прича}} – прича, прердање) основни је облик идеолошког стваралаштва у докласном друштву.
Док [[легенда]] излаже доживљаје [[херој]]а и [[човек|људских бића]] која су било чим обдаренија од обичних [[човек|људи]], мит се више држи [[божанство|божанских бића]]. Код народа у фази ловачке и сакупљачке привреде најчешће је представља причу, чија је тема поријекло свијета, [[бог]]ова, неких предмета, природне појаве, [[небеско тело|небеског тијела]], [[животиње]], [[биљке]], вјерског обреда, значајније друштвене установе.
Ред 7:
За пјесника и умјетника мит је идеално огледало људског [[живот]]а. Како се његово богатство не може исцрпсти, он је непресушан извор градива за нова умјетничка уобличавања.<ref>{{Cite web|url=http://www.znanje.org/i/i25/05iv05/05iv0509/mitovi.htm|title=Mitovi|website=www.znanje.org|access-date=16. 12. 2019.}}</ref>
== Мит, тумачење и појам ==
Мит је у ствари света прича. Као предање у које се верује, мит исказује колективне представе наивне свести. Првобитни мит потиче из релативно неразвијене свести човека првобитне заједнице. Свет богова, хероја и других натприродних бића о коме говоре класични митови фантастична је слика међусобних односа и трајних тежњи чланова [[патријархат|патрајархалне]] заједнице. И неизмерне моћи митских јунака, и чудесност света који они настањују одговарају некритичности архаичног човека: слике које му даје уобразиља он тешко разазнаје од представа које му пружа искуство и слабо познаје границе могућег.
Ово наивно поверење према творевинама фантазије није искључиво обележје човека са раног ступња историјског развитка; на известан начин оно се изнова јавља код сваког детета, а такође се одржава и код одраслих људи на одговарајућем ступњу духовног развоја. Отуд ни [[цивилизација|цивилизовано]] човечанство није без својих митова.
Прво сазнање о миту истовремено је разбијање мита, одлучан прекид с наивним прихватањем традиције као светиње. Први пут у историји европске културе такав тренутак наступа са [[грчка филозофија|грчким]] [[филозофија|филозофима]] [[6. век п. н. е.|6. века пре н. е]]. који су започели рационалистичку критику мита. Док [[Ксенофан]] објављује да су богови замишљени по човековом [[подобије|подобију]], [[Хераклит]], [[Солон]] и други филозофи у име мудрости осуђују [[песништво|песнике]] због заступања народних веровања и измишљања.
На сличан начин просветитељи много каснијих времена, редовно под драматичним околностима, одбацују мит као измишљотину, плод незнања или обмане. Најранији покушај да се митовима нађе оправдање пред пробуђеном критичком свешћу чини [[алегорија|алегоричко]] тумачење мита ([[алегореза]]). Почев од [[Теаген из Региона|Теагена из Региона]] (6. век пре н. е.) бројни [[теологија|теолози]], филозофи и [[филологија|филолози]] настојали су да открију скривене мисли које се налазе иза свега онога што се у миту непосредно казује.
Посебан правац тумачења огледао се у тражењу историјског језгра сваког мита. Античком писцу [[Еухемер]]у се приписује да је у спису ''Свети запис'' први објашњавао како су богови и хероји заправо јунаци и краљеви легендарних времена; славећи их због изузетних заслуга као богове, људи су заборавили њихово земаљско поријекло. Као [[психологија|психолошка]] основа митотворства чешће је истицан [[страх]], нарочито страх од [[смрт]]и. Митови су такође тумачени као старо песништво.
У [[18. век]]у нарочито је Г. Вико широко развио учење према коме су све митове створили песници у времена која још нису познавала апстрактно [[размишљање]]. Сматрајући да суштину мита чине песнички карактери, који представљају „фантастичне универзалије”, истакао је у својој ''Новој науци'' (''Scienza nuova'') да су такве типове „деца људскога рода” изграђивала спонтано, служећи се језиком [[метафора]] и [[персонификација]], који бејаше једна врста песништва.
Систематичнији покушај да се мит објасни као самосталан свет свести, несводив на било коју другу њену познату форму, донела је [[Шелинг|Шелингова]] филозофија. Учитељ многих [[романтизам (књижевност)|романтичара]], овај класик њемачког филозофског [[идеализам|идеализма]] уложио је напор да тај свет спонтаности одреди законитошћу која му је иманентна. Али у његовој филозофији је остављен битан удео ''Апсолуту'', који у миту сам себе почиње да открива.
Са становишта критичке филозофије знатнији покушај објашњења природе мита учинио је Е. Касирер у делу ''Philosophie der symbolischen Formen (Филозофија симболичких форми)'', чији је други део (1925) посветио митском мишљењу Посматрајући мит као такав вид [[симболизам|симболичког]] изражавања гдје се [[симбол]]и не разликују од предмета које симболизују (ријечи од значења, слике од ствари, идеално од реалног), он подржава новије [[етнологија|етнологе]] који су извор мита тражили у [[ритуал]]има. Драматичност изненадних метаморфоза, које чине да се у митском свету све може преобратити, он објашњава спонтаним увиђањем унутарње солидарности свих видова живота. У том смислу се мит Касиреру указао као објективација човековог друштвеног искуства, где се [[емоција]] претвара у слику; приказана у миту и сама смрт постаје подношљивија.
Полазећи са својих становишта, [[митологија|митологијом]] се живо баве етнологија, [[психоанализа]], [[семиотика]], али трагања за суштином мита у савременој [[антропологија религије|антропологији]] се настављају и стара колебања у одређивању његове суштине трају. У свим митовима пада у очи јединство извесног схватања и осећања света и воља да се тај свет сачува у виду који је пожељан. Као објашњење култа митска прича је истовремено и [[морал]]ни кодекс, [[политика|политичко]]-[[право|правна]] [[повеља]], [[историја]] и [[економија]] племена, [[алхемија|алхемијска]] формула, песничка реч – и истовремено није још ниједно од тога. Гледан из перспективе развијеније свијести, мит је израз културе у којој посебне форме друштвене свести, као што су [[религија]], право, морал, [[наука]] и [[уметност]], још нису диференциране.
== Види још ==
* [[Митологија]]
== Референце ==
| |||