Ирационална доказна средства у процесима против вештица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 1:
У процесима против вештица и чаробњака су се у почетку користила ирационална доказна средства, која су се највише задржала код Словена3 и Германа. Међутим, пошто тиме није био добиван жељени ефекат, [[католичка црква]] је почела да примењује тортуру коју је у почетку одбацивала.
[[Суд хладне воде]] се често примењивао, што се не би могло рећи за [[суд вреле воде]] (котао). Он се вршио на уобичајен начин, оптужени би се превезивао и бацао у воду, па ако би потонуо брзо би се извадио и сматрао би се као невин, у супротном, ако не потоне, сматрао би се као чаробњак или [[вештица]]. Пошто је примена оваквог средства углавном водила до позитивних резултата по оптуженог, католички инквизитори су увидели његову непрактичност па су почели да после суда хладне воде примењују тортуру. Такође, забележени су и неки примери када оптужени није потонуо што се приписује вештим и лукавим намештаљкама од стране инквизитора, а неке жене нису могле да потону и због велике одеће у којима се ваздух задржавао4.
 
Схватање код суда хладне воде било је да вештице не прима ни вода. То се даље повезало са једном од делатности вештица, са њиховим летом на метли, магарцу или јарцу, чиме су оне ишле на своје састанке (''[[sabath]]''). Из тога се изводио закључак да су вештице необично лаке, што је увело једно ново доказно средство – ''вагање''. Вагање вештица тј. мерење тежине појединих жена, било је посебно заступљено у Холандији и Мађарској. Такође и овде су се примењивали разни трикови како би резултат вагања био негативан по оптужену, тј. како би и крупније жене имале необично малу тежину. Једна таква вага која је била намештена да показује мању тежину чува се и данас у Холандији5. Примену оваквог доказног средства против вештица налазимо и у хрватским изворима6.
Ред 10:
У почетку у поступцима против вештица и чаробњака се користила и [[заклетва]] са одређеним бројем помагача, али ово доказно средство није довело до прогона вештица па је убрзо и превазиђено.
 
[[Судски двобој]] као врста божјег суда се исто само у почетку примењивао. Као пример примене овог доказног средства можемо поменути један случај из 1028. године. када се тешко разболео гроф уАквитаније АквитанијиГијом Guillaumeод d’AngoulemeАнгулема. Као разлог његове болести, људи су видели чарање од стране једне жене осумњичене за чаробњаштво. Тадашњи суд је одлучио да се спор реши судским двобојем (iudicium pugnae). Пошто је [[оптужена]] била [[жена]], она је била принуђена да постави неког борца уместо ње. Борба се завршила а борац оптужене није пао, што је значило да је невина. Пошто судски двобој није произвео жељени ефекат, поменута жена је даље стављена на тортуру где је све признала.
Поменута ирационална доказна средства су се брзо заборавила јер нису могла да оправдају велики прогон [[вештице|вештица]], а место њих се све више примењивала [[тортура]], као начин да се добије [[признање]], које се сматрало краљицом доказа (regina probationem).