Вера Николић — разлика између измена

Рођена је у селу Грабовица крај Деспотовца у породици ковача Мике Николића. УС 13 годинигодина је победила је на једном школском кросу у [[Ћуприја (град)|Ћуприји]]. ТуЗапазио јеју запазиоје атлетски стручњак [[Александар Петровић (атлетика)|Александар Петровић]] и предложио јој да заједно раде.

Довољно је било самоНакон годину дана дазаједничког њен таленат и његова стручност дају резултате.рада Вера је побеђивалапочела побеђивати на кросевима [[Србија|Србије]] и [[Југославија|Југославије]]. БилаОстварила је јуниоркадобре чијимрезултате сукао се резултатима и још више могућностима сви дивилијуниорка.

Са 16 година је постала репрезентативка, па чак и првакиња [[Балканско полуострво|Балкана]]. У [[септембар|септембру]] [[1966]]., сас непуних 18 година, учествујеучествовала је на [[Европско првенство у атлетици на отвореном|Европском првенству]] у [[Будимпешта|Будимпешти]] и у трци на 800 метара освајаосвојила је прво место, резултатом 2:02,8, победивши фаворизовану и искуснију [[Жужа Сабо|Жужу Сабо]]. То је била прва златна медаља на европским првенствима за Југославију. Због тог успеха је добила назив ''Златна Вера''. Крајем године је по избору листа [[Спорт (дневни лист)|''Спорт'']], проглашена за спортисту године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]].

ГодинуПосле годину дана, касније [[20. јул]]ајула [[1968]]., Вера правије правупоставила сензацијурекорд на 800 м резултатом 2:00,5 на [[лондон]]ском „КристалКристал паласу“ ипаласу у окршајутрци сас највећом надом британске атлетике [[Лилијан Борд]] поставља светски рекорд на 800 м резултатом 2:00,5.

После велике еуфорије коју је подигла овим резултатом, жеље љубитељаЉубитељи атлетике су порасле и очекивали су да на [[Летње олимпијске игре 1968.|Олимпијским играма у Мексику]] освоји злато. Вера није издржала, подлеглаали је притискуВера иодустала у пoлуфиналној трци је одустала. После тога дуго није могла да се опорави. Одлучила је да промени средину и прешла је у АК „Динамо“Динамо из [[Загреб]]а код тренера [[Лео Ланг|Леа Ланга]].

ОпоравилаНакон се и већопоравка, на Европском првенству у [[Атина|Атини]] [[1969]]. освајаосвојила је бронзану медаљу. Имала је још два успеха пре напуштања активног бављења атлетиком: на Европском првенству у [[Хелсинки]]ју [[1971]]. освајаосвојила је златну медаљу, а на [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Олимпијским играма у Минхену 1972.]] освајаосвојила је пето место сас новим југословенским рекордом 1:59,5.<ref name=sr2>[http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1968/ATH/womens-800-metres.html Athletics at the 1968 Ciudad de México Summer Games: Women's 800 metres] {{Wayback|url=http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1968/ATH/womens-800-metres.html |date=20090121020615 }}. sports-reference.com</ref> Атлетику је напустила [[1974]]. године.