Вера Николић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
лектура
Нема описа измене
Ред 34:
 
== Каријера ==
Рођена је у селу Грабовица крај Деспотовца у породици ковача Мике Николића. СУ 13 година јегодини победила је на једном школском кросу у [[Ћуприја (град)|Ћуприји]]. Запазио јуТу је запазио атлетски стручњак [[Александар Петровић (атлетика)|Александар Петровић]] и предложио јој да заједно раде.
 
НаконДовољно је било само годину дана заједничкогда радањен таленат и његова стручност дају резултате. Вера је почела побеђиватипобеђивала на кросевима [[Србија|Србије]] и [[Југославија|Југославије]]. ОстварилаБила је добрејуниорка резултатечијим каосу јуниоркасе резултатима и још више могућностима сви дивили.
 
Са 16 година је постала репрезентативка, па чак и првакиња [[Балканско полуострво|Балкана]]. У [[септембар|септембру]] [[1966,]]. сса непуних 18 година, учествовала јеучествује на [[Европско првенство у атлетици на отвореном|Европском првенству]] у [[Будимпешта|Будимпешти]] и у трци на 800 метара освојила јеосваја прво место, резултатом 2:02,8, победивши фаворизовану и искуснију [[Жужа Сабо|Жужу Сабо]]. То је била прва златна медаља на европским првенствима за Југославију. Због тог успеха је добила назив ''Златна Вера''. Крајем године је по избору листа [[Спорт (дневни лист)|''Спорт'']], проглашена за спортисту године у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]].
 
После годинуГодину дана, касније [[20. јулајул]]а [[1968,]]. Вера јеправи поставилаправу рекорд на 800 м резултатом 2:00,5сензацију на [[лондон]]ском Кристал„Кристал паласупаласу“ и у трциокршају сса највећом надом британске атлетике [[Лилијан Борд]] поставља светски рекорд на 800 м резултатом 2:00,5.
 
ЉубитељиПосле велике еуфорије коју је подигла овим резултатом, жеље љубитеља атлетике су порасле и очекивали су да на [[Летње олимпијске игре 1968.|Олимпијским играма у Мексику]] освоји злато. Вера није издржала, алиподлегла је Верапритиску одусталаи у пoлуфиналној трци је одустала. После тога дуго није могла да се опорави. Одлучила је да промени средину и прешла је у АК Динамо„Динамо“ из [[Загреб]]а код тренера [[Лео Ланг|Леа Ланга]].
 
НаконОпоравила опоравка,се и већ на Европском првенству у [[Атина|Атини]] [[1969]]. освојила јеосваја бронзану медаљу. Имала је још два успеха пре напуштања активног бављења атлетиком: на Европском првенству у [[Хелсинки]]ју [[1971]]. освојила јеосваја златну медаљу, а на [[Олимпијске игре#Списак Летњих олимпијских игара|Олимпијским играма у Минхену 1972.]] освојила јеосваја пето место сса новим југословенским рекордом 1:59,5.<ref name=sr2>[http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1968/ATH/womens-800-metres.html Athletics at the 1968 Ciudad de México Summer Games: Women's 800 metres] {{Wayback|url=http://www.sports-reference.com/olympics/summer/1968/ATH/womens-800-metres.html |date=20090121020615 }}. sports-reference.com</ref> Атлетику је напустила [[1974]]. године.
 
== Остало ==
До 2007. године радила је као атлетски тренер у Крушевцу
Године [[1976]]. се удала за Пају Ћасића (који је радио у МУП-у Хрватске, иначе родом из Бучја код Пакраца) са којим има ћерку Јелену и два сина, Милана и Дејана.
Године 1976. удала се за Пају Ћасића (који је радио у МУП-у Хрватске, родом из [[Бучје (Пакрац)|Бучја код Пакраца]]), с којим је имала ћерку Јелену и два сина, Милана и Дејана. Након што је 1991. године добила отказ на радном месту у Скупштини општине Дубрава у Загребу, где је дотад била запослена и након различитих обликавидова претњи, привремено је напустиланапушта Загреб и отишлаодлази код родитељимародитеља у Ћуприју сса децом. Након тога, муж јој бива ухапшен у Загребу на радном месту, али у децембру 1991. године је размењен, па је и он напустио Загреб.
 
Живела је у Крушевцу са супругом, где је до 2007. године радила као атлетски тренер. Имала је 6 унука и, како је често изјављивала, то је њен највећи успех и рекорд.
Дана 21. јануара 2021. године доживела је мождани удар и отад се налазила у индукованој коми. Умрла је 28. јуна 2021. у Београду.<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/sport/preminula-proslavljena-atleticarka-vera-nikolic/|title=Preminula proslavljena atletičarka Vera Nikolić|website=Danas|accessdate=28. 6. 2021.}}</ref>
 
Дана 21. јануара 2021. године доживела је мождани удар и отадод тада се налазила у индукованој коми. УмрлаПреминула је 28. јуна 2021. године у Београду.<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/sport/preminula-proslavljena-atleticarka-vera-nikolic/|title=Preminula proslavljena atletičarka Vera Nikolić|website=Danas|accessdate=28. 6. 2021.}}</ref>
== Приватан живот ==
|url=https://www.danas.rs/sport/preminula-proslavljena-atleticarka-vera-nikolic/|website=Danas|accessdate=28. 6. 2021.}}</ref>
Године 1976. удала се за Пају Ћасића (који је радио у МУП-у Хрватске, родом из [[Бучје (Пакрац)|Бучја код Пакраца]]), с којим је имала ћерку Јелену и два сина, Милана и Дејана. Након што је 1991. године добила отказ на радном месту у Скупштини општине Дубрава у Загребу, где је дотад била запослена и након различитих облика претњи, привремено је напустила Загреб и отишла родитељима у Ћуприју с децом. Након тога, муж јој бива ухапшен у Загребу на радном месту, али у децембру 1991. године је размењен, па је и он напустио Загреб.
 
Живела је у Крушевцу са супругом. Имала је 6 унука.
 
== Види још ==
Ред 78:
[[Категорија:Атлетика на Летњим олимпијским играма 1968.]]
[[Категорија:Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1968.]]
[[Категорија:Умрли 2021.]]