Други светски рат у Југославији — разлика између измена

| заповедник2 = {{зас|ЈВуО}} [[Драгољуб Михаиловић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Илија Трифуновић-Бирчанин]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Доброслав Јевђевић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Павле Ђуришић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Момчило Ђујић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Захарије Остојић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Петар Баћовић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Војислав Лукачевић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Јездимир Дангић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Драгутин Кесеровић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Драгослав Рачић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Никола Калабић]]

| заповедник3 = {{зас|Трећи рајх}} [[Максимилијан фон Вајхс]]<br /> {{зас|Трећи рајх}} [[Александер Лер|Александар Лер]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Едмунд Глез фон Хорстенау]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Лотар Рендулић]]<br />{{зас|Краљевина Италија}} [[Марио Роата]]<br /> {{зас|Краљевина Италија}} [[Пирцио Бироли]]<br />{{зас|Краљевина Мађарска}} [[Миклош Хорти]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Анте Павелић]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Славко Кватерник]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Милан Недић]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Димитрије Љотић]]<br /> {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Мушицки]]<br />{{зас слика|Chetniks Flag.svg}} {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Пећанац]]<br />{{зас|Црна Гора|1941}} [[Секула Дрљевић]]

}}{{Кампање Другог светског рата}}

'''Други светски рат у Југославији''' је био сукоб у оквиру [[Други светски рат|Другог светског рата]] на територији [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] који је трајао од [[6. април]]а [[1941]]. до [[25. мај]]а [[1945]]. Рат је почео 6. априла 1941. нападом [[Силе Осовине|сила Осовине]] на Југославију која је након краткотрајног [[Априлски рат|Априлског рата]] поражена и подељена између [[Трећи рајх|Немачке]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Мађарска|Мађарске]], [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и клијентских режима. Рат је највећим делом био [[мали рат|герилски]], а водили су га [[четници]] [[Југословенска војска у отаџбини|(ЈВуО)]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизани (НОВЈ)]] предвођени [[комунизам|комунистима]] [[савез комуниста Југославије|(КПЈ)]] против окупаторских снага и њихових [[Марионетска држава|марионетских режима]], као што су [[Независна Држава Хрватска|Независна Држава Хрватска (НДХ)]] са [[Усташе|усташким]] режимом, и [[Влада народног спаса]] на територији [[Србија под немачком окупацијом|окупиране Србије]]. Истовремено рат је био и револуција и [[грађански рат]] између комунистичког партизанског, и ројалистичког четничког покрета.

На почетку су и партизани и четници били покрети отпора окупацији, и краткотрајно сарађивали. Међутим, крајем 1941. су се сукобили. Четници су [[Сарадња четника са снагама Осовине у Другом светском рату|сарађивали]] са италијанским окупационим снагама све до [[капитулација Италије|капитулације Италије]], а после тога са Немцима и НДХ. Силе Осовине су покренуле [[Списак осовинских операција у Југославији у Другом светском рату|низ офанзива]] са циљем да униште отпор окупацији, и скоро су то и успели у [[битка на Неретви|зиму]] и [[Битка на Сутјесци|пролеће]] 1943. Упркос губицима, партизани су опстали као значајна борбена снага, стекли су [[Техеранска конференција|признање западних Савезника]] и поставили [[антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|темеље за послератну Југославију]]. Уз подршку у виду логистике, допремања оружја и залиха, обуке и ваздушних снага и совјетских копнених снага у [[Београдска операција|Београдској операцији]], партизани су успели да стекну контролу над целом државом и пограничним деловима Италије и Аустрије.

 

 

== Позадина ==

Услови капитулације су били изузетно тешки, пошто су силе Осовине поделиле Југославију. Италија је окупирала јужну Словенију, [[Косово]], [[Метохија|Метохију]], велике делове [[Далмација|Далмације]] са скоро свим јадранским острвима и [[Бока которска|Боку Которску]]. Такође је стекла контролу над новооснованом [[Независна Држава Црна Гора|црногорском]] [[Марионетска држава|марионетском државом]]. Црној Гори је обећано поновно успостављање [[Петровићи Његоши|династије Његош Петровић]]. Италија је доделила [[Велика Албанија|Великој Албанији]] делове [[Зетска бановина|Зетске]] и [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]], односно Метохију, део [[Црна Гора|Црне Горе]], већи део Косова, и део [[Вардарска Македонија|Македоније]]. Мађарска је анектирала [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међимурје]] и [[Прекомурје|Прекомурје]]. Бугарска је добила већи део Вардарске бановине и мање делове [[Моравска бановина|Моравске]].

 

 

 

=== Етничке прилике у Југославији на почетку Другог светског рата ===

=== Устанци против окупатора ===

{{Посебан чланак|Устанак у НДХ|Устанак у Херцеговини 1941.|Устанак у Србији 1941.|Тринаестојулски устанак|Устанак у Србу}}

 

Након [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] [[22. јун]]а [[1941]]. Комунистичка партија Југославије је појачала своје активности

* {{Cite journal|ref=harv| last=Lukač| first = Dušan| title = Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988| volume = 6| issue = 1-2| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}}

* {{Cite journal|ref=harv| last=Ракић| first = Хранислав| title = Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату| journal = Лесковачки зборник|year=1988| volume = 28|pages=55-59}}

{{refend}}