Други светски рат у Југославији — разлика између измена

Мање исправке и допуне
м
(Мање исправке и допуне)
| заповедник2 = {{зас|ЈВуО}} [[Драгољуб Михаиловић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Илија Трифуновић-Бирчанин]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Доброслав Јевђевић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Павле Ђуришић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Момчило Ђујић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Захарије Остојић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Петар Баћовић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Војислав Лукачевић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Јездимир Дангић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Драгутин Кесеровић]]<br />{{зас|ЈВуО}} [[Драгослав Рачић]]<br /> {{зас|ЈВуО}} [[Никола Калабић]]
| заповедник3 = {{зас|Трећи рајх}} [[Максимилијан фон Вајхс]]<br /> {{зас|Трећи рајх}} [[Александер Лер|Александар Лер]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Едмунд Глез фон Хорстенау]]<br />{{зас|Трећи рајх}} [[Лотар Рендулић]]<br />{{зас|Краљевина Италија}} [[Марио Роата]]<br /> {{зас|Краљевина Италија}} [[Пирцио Бироли]]<br />{{зас|Краљевина Мађарска}} [[Миклош Хорти]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Анте Павелић]]<br /> {{зас|НДХ}} [[Славко Кватерник]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Милан Недић]]<br />{{зас|Влада народног спаса}} [[Димитрије Љотић]]<br /> {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Мушицки]]<br />{{зас слика|Chetniks Flag.svg}} {{зас|Влада народног спаса}} [[Коста Пећанац]]<br />{{зас|Црна Гора|1941}} [[Секула Дрљевић]]
| цивилне жртве = 1.700.000{{sfn|Логос|2016|pp=726. Укупни број убијених цивила и припадника оружаних формација у Савезном статистичком уреду Југославије 1947. године је процењен на више од 1.700.000 лица, али је процена после смањена на више од 1.000.000, а мање од 1.100.000 лица.}}
| цивилне жртве = 1.700.000
}}{{Кампање Другог светског рата}}
'''Други светски рат у Југославији''' је био сукоб у оквиру [[Други светски рат|Другог светског рата]] на територији [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] који је трајао од [[6. април]]а [[1941]]. до [[25. мај]]а [[1945]]. Рат је почео 6. априла 1941. нападом [[Силе Осовине|сила Осовине]] на Југославију која је након краткотрајног [[Априлски рат|Априлског рата]] поражена и подељена између [[Трећи рајх|Немачке]], [[Краљевина Италија|Италије]], [[Краљевина Мађарска|Мађарске]], [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и клијентских режима. Рат је највећим делом био [[мали рат|герилски]], а водили су га [[четници]] [[Југословенска војска у отаџбини|(ЈВуО)]] и [[народноослободилачка војска Југославије|партизани (НОВЈ)]] предвођени [[комунизам|комунистима]] [[савез комуниста Југославије|(КПЈ)]] против окупаторских снага и њихових [[Марионетска држава|марионетских режима]], као што су [[Независна Држава Хрватска|Независна Држава Хрватска (НДХ)]] са [[Усташе|усташким]] режимом, и [[Влада народног спаса]] на територији [[Србија под немачком окупацијом|окупиране Србије]]. Истовремено рат је био и револуција и [[грађански рат]] између комунистичког партизанског, и ројалистичког четничког покрета.
На почетку су и партизани и четници били покрети отпора окупацији, и краткотрајно сарађивали. Међутим, крајем 1941. су се сукобили. Четници су [[Сарадња четника са снагама Осовине у Другом светском рату|сарађивали]] са италијанским окупационим снагама све до [[капитулација Италије|капитулације Италије]], а после тога са Немцима и НДХ. Силе Осовине су покренуле [[Списак осовинских операција у Југославији у Другом светском рату|низ офанзива]] са циљем да униште отпор окупацији, и скоро су то и успели у [[битка на Неретви|зиму]] и [[Битка на Сутјесци|пролеће]] 1943. Упркос губицима, партизани су опстали као значајна борбена снага, стекли су [[Техеранска конференција|признање западних Савезника]] и поставили [[антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|темеље за послератну Југославију]]. Уз подршку у виду логистике, допремања оружја и залиха, обуке и ваздушних снага и совјетских копнених снага у [[Београдска операција|Београдској операцији]], партизани су успели да стекну контролу над целом државом и пограничним деловима Италије и Аустрије.
 
Људске жртве су биле огромне. Број жртава још увек није утврђен, али се углавном прихвата да је најмањевећи од милион људи.{{sfn|Логос|2016|pp=726. Један попис жртава рата у Југославији сачињен је 1964. Њега је обавила Савезна комисија за попис жртава рата. Тај попис је непотпун и садржи само 597.000 жртава рата. Недостатак је био и што за породице које су потпуно страдале, често није имао ко дати податке. Пописивачи су свесно избегавали да попишу жртве које су страдале у четничким јединицама, биле стрељане од партизана и сл. Истовремено, та комисија је сачинила процену очекиваног броја становника 1948. и упоредила га са стварним резултатом пописа за ту годину. Појавила се разлика од више од 2 милиона особа. Тако су закључили да је број од око 2 милиона број који показује укупни демографски губитак. Комисија је проценила да је око 600 хиљада Немаца, Италијана и осталих напустило Југославију до пописа 1948. Од преосталог губитка тј. од 1,456 милиона живота комисија је одузела још око 356 хиљада као повећање смртности у условима рата и смањење броја рођених. Тако су они претпоставили да је до око 1,1 милион особа убијено у Југославији у току Другог светског рата.}} Процењује се да су Срби чинили између 48% и 58% од укупног броја жртава. Усташки режим је вршио [[геноцид]] над [[Срби]]ма, и мањинским народима [[Јевреји]]ма и [[Роми]]ма. Немачки и мађарски војници су такође вршили масовна стрељања цивила као одмазде за активности покрета отпора. Четници су [[Злочини четника у Другом светском рату|вршили масакре]] и [[етничко чишћење|етничка чишћења]] над [[муслимани]]ма и [[Хрвати]]ма, и злочине над партизанским симпатизерима, а италијански окупатор је спровођењем политике италијанизације вршио масакре и етничка чишћења над [[Словенци]]ма и [[Хрвати]]ма. На крају, током и после завршне фазе рата, партизани су извршили [[Злочини партизана у Другом светском рату|одмазде према колаборационистима и политичким неистомишљеницима]], депортације [[дунавске Швабе|дунавских Шваба]], принудне маршеве и погубљења више хиљада ратних заробљеника и цивила који су бежали пред њима, [[Фојбе|масовна убиства Италијана]] у [[Истра|Истри]] и [[Злочини партизана у Србији|злочине над Србима, Немцима и Мађарима]] које су повезивали са фашистичким снагама.
 
== Позадина ==
Услови капитулације су били изузетно тешки, пошто су силе Осовине поделиле Југославију. Италија је окупирала јужну Словенију, [[Косово]], [[Метохија|Метохију]], велике делове [[Далмација|Далмације]] са скоро свим јадранским острвима и [[Бока которска|Боку Которску]]. Такође је стекла контролу над новооснованом [[Независна Држава Црна Гора|црногорском]] [[Марионетска држава|марионетском државом]]. Црној Гори је обећано поновно успостављање [[Петровићи Његоши|династије Његош Петровић]]. Италија је доделила [[Велика Албанија|Великој Албанији]] делове [[Зетска бановина|Зетске]] и [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]], односно Метохију, део [[Црна Гора|Црне Горе]], већи део Косова, и део [[Вардарска Македонија|Македоније]]. Мађарска је анектирала [[Бачка|Бачку]], [[Барања|Барању]], [[Међимурска жупанија|Међимурје]] и [[Прекомурје|Прекомурје]]. Бугарска је добила већи део Вардарске бановине и мање делове [[Моравска бановина|Моравске]].
 
За време Априлског рата ([[10. април]]а) основана је и [[Независна Држава Хрватска]], којој су поред [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] још припојени [[Босна]] (Врбаска и део Дринске бановине), остатак [[Херцеговина|Херцеговине]] (део Зетске бановине) и остатак [[Срем]]а (део Дунавске бановине). Политичко вођство је дато [[Анте Павелић|Анти Павелићу]], вођи [[Усташе|усташког]] покрета. НеколикоПриближно месецимесец касниједана већпосле јепроглашења НДХ почело је масовно протеривање и убијање [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]].{{sfn|Логос|2016|pp=690. Од краја априла 1941. уместо појединачних убистава Срба почела су масовна погубљења. Пред крај априла 1941. то се догодио у селу Гудовцу код Бјеловара. Од прве половине маја 1941. усташе су вршиле масовна убиства и на Банији (Војнић и Глина), а затим и у свим другим крајевима где је било Срба.}}
 
Немачка је анектирала северну Словенију и од остатка Србије (и Баната) образовала [[војна управа у Србији (1941—1944)|територију Територије војноуправног команданта Србије]]. Немци су у заробљеништво одвели око 300.000 бивших југословенских војника.{{sfn|Логос|2016|pp=687. Према извештају немачке команде, у Априлском рату заробљено је око 344.000 војника и официра. Те заробљенике су одвели у немачке логоре. Италијанска војска је заробила још око 30.000 војника и официра. Неки су убрзо ослобођени, а у заробљеништву је остало око 210.000.}} Слом државне творевине Краљевине Југославије оставио је тежак утисак у народу. Немачка окупациона политика била је оштра и тешка за становништво према коме је непријатељ гајио разне предрасуде. Народ на простору данашње Србије је, поред осећаја горчине услед пораза, морао да се бори са немачким реквизицијама, са проблемом избеглица и смањеним обимом економског пословања.
 
=== Етничке прилике у Југославији на почетку Другог светског рата ===
=== Устанци против окупатора ===
{{Посебан чланак|Устанак у НДХ|Устанак у Херцеговини 1941.|Устанак у Србији 1941.|Тринаестојулски устанак|Устанак у Србу}}
Током лета 1941. у готово свим крајевима [[Југославија|Југославије]] дошло је до образовања противосовинских борбених група и до отпочињања напада на осовинске и квислиншке трупе и инфраструктурне објекте. Устаници су били мотивисани патриотизмом, идеолошким убеђењем или страхом за голи живот, као у случају Срба у НДХ и [[Јевреји|Јевреја]].{{sfn|GrerfGreif|2018|pp=132-144. Тим законима су Јевреји и Роми као неаријевци, били обележени као непожељни државни припадници, а њихово питање је требало да буде решено. Срби који су живели у НДХ расним законима нису били сврстани у „расни талог". За Србе су били предвиђени или покрштавање или други правни начини да се сведу на грађање другог реда, да би се потом приступило њиховом одвођењу у логоре и физичком уништавању... Јевреји и Роми су применом тих нечовечних закона, били готово потпуно истребљени.}}
 
Након [[Операција Барбароса|напада Немачке на Совјетски Савез]] [[22. јун]]а [[1941]]. Комунистичка партија Југославије је појачала своје активности
* {{Cite journal|ref=harv| last=Lukač| first = Dušan| title = Denacionalizacija, iseljavanje i genocid na Balkanu u toku Drugog svetskog rata| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1988| volume = 6| issue = 1-2| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1988_1-2.pdf|pages=53-85}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Ракић| first = Хранислав| title = Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату| journal = Лесковачки зборник|year=1988| volume = 28|pages=55-59}}
* {{Cite book| ref=harv| last= GrerfGreif| first =Gideon| title = Jasenovac: Auschwitz of the Balkans =Jasenovac: Aušvic Balkana|year=2018| url = | publisher = | location =Teper (Israel) - Beograd (Srbija)|isbn =| |url =https://wwwdrive.academiagoogle.educom/49341336file/JASENOVAC_1_Gideon_Grerfd/158UYTE2On2daAJYEs9FTg9UD1pbSVMop/view?usp=sharing|url=https://drive.google.com/file/d/11fwcuVOMcXSmfr6AOXpAZ2GNmPDqtm3r/view?usp=sharing}}
* {{Cite book| ref=harv| last= Логос|first =Александар А.|title=Историја Срба, друго допуњено издање|year=2016| url =|publisher=|location =Beograd|isbn = |url =https://www.academia.edu/35288706/ИСТОРИЈА_СРБА_II_измењено_издање_Београд_2016_IV_део_стране_617_806_pdf?sm=b}}
{{refend}}
 
354

измене