Стефан Првовенчани — разлика између измена

м
Спајање у уводу два писања о надимку и два писања о крунисању
м (Спајање у уводу два писања о надимку и два писања о крунисању)
}}
 
'''Стефан Првовенчани''' (око [[1166]]. — [[24. септембар]] [[1227]]) био је [[Историја Србије у средњем веку|српски средњовековни]] [[владар]] (1196–1227) и први [[Крунисање|крунисани]] (овенчани) [[краљ]] међу [[Немањићи]]ма, a због чегатога је названдобио његов општеприхваћени надимак '''''Првовенчани'''''. Око његовог личног имена нема потпуног слагања међу српским историчарима. ВеликиВећи број историчара пише да је после рођења добио име Стефан.,{{Напомена|Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин ([[Стефан Драгутин Немањић|Стефан Д. Немањић]]), и краљ Дечански ([[Стефан Урош III Немањић|Стефан У. III Д. Немањић]]) и сви остали владари из те [[Немањићи|породице]]. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као [[Стефан Немања|„Симеон Немања Први“]] и [[Стефан Урош III Дечански|„Урош Трећи“]], али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њихове писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. [[Стефан|„Стефан“]] је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.{{sfn|Логос|2017|p=127-133}}}} Премаали према писању других историчара прво је на крштењу добио очево име Немања (II).{{sfn|Марјановић-ДушанићОрбини|19971999|p=46315-47316. СамПрема СаваОрбину: приповеда„Немања уДруги, житијунаследи свогод оца какотолике једржаве… НемањаХтеде изабраоузети занаслов наследникакраља „племенитогРашке, иодносно драгогкраља синаСрбије… СтефанаБи Немању“окруњен краљем СаваРашке… називаа братапри „Стефаномпосвећењу Немањом“.затражи Уда животописуму Св. Симеона од Доментијана,име Немања јебуде названпромењено Немањому Првим,Стефан. штоОд имплицитнотога потврђујепотиче закључак,обичај изведенда изсви Савинихсрпски речикраљеви, дањегови јенаследници будућииз Стефанкуће ПрвовенчаниНемањића, на рођењу добионосе име НемањаСтефан. СваОрбин је приликаочигледно даимао јенеку Немањаделимично (II)...}}{{sfn|Логос|2017|p=127-133}}измењену Почеотрадицију јео даНемањи владаДругом каои [[великињеговом жупан]]крунисању, аали премагреши преовлађујућемкада мишљењупише историчара крунисанда је каолично краљиме [[1217]],Немања илиДруги [[1219]].замењено године,заједничким премавладарским мишљењуименом некихСтефан.{{sfn|Логос|2017|p=160-168 саНемањићи напоменомсу 818.задржавали Описсвоја крунисањалична Првовенчаногимена, уали сачуванимкао писанимвладари изворимау нијенеким потпунослучајевима јасан. Затоистицали су сесамо појавилазаједничко мишљењавладарско даиме јеСтефан крунисани двасамо пута,њиме топотписивали јестдржавне и 1217документе.}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=46-47. иСам 1221.Сава године.приповеда Постојиу ижитију трећесвог мишљењеоца дакако је билоНемања самоизабрао једноза крунисањенаследника вероватно„племенитог крајеми 1219.драгог године,сина илиСтефана најкаснијеНемању“ почетком 1220}}Сава Таконазива субрата Срби„Стефаном послеНемањом“. краљевинеУ уживотопису Зети,Св. добилиСимеона другуод краљевинуДоментијана, у својој историји. ПрвовенчаниНемања је иназван једанНемањом одПрвим, првихшто значајнихимплицитно писацапотврђује оригиналнихзакључак, житијаизведен владара-светитељаиз уСавиних српској књижевностиречи, ада његовје стилбудући постаоСтефан јеПрвовенчани узорна зарођењу другедобио писцеиме Немања. Његово најзначајније делоСва је „Житијеприлика Светог Симеона“ у којемда је описао живот и чудаНемања свога оца(II)...}}{{sfn|ПрвовенчаниЛогос|2017|p=127-133}}
 
Стефан Првовенчани је био је други син великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање I]], родоначелника династије Немањића, и [[Ана Немањић|Ане]]. Био је млађи брат [[Вукан Немањић|Вукана Немањића]], који је постао кнез и управник [[Српско приморје|Зете]], а старији је брат [[Свети Сава|Растка Немањића]], оснивача аутономне [[Српска православна црква|Српске архиепископије]].
 
ПрестоПостао је [[велики жупан]] и владар [[Србија|Србије]] када је наследио престо на државном сабору код Петрове цркве у Расу вероватно 25.3.1196. године, а по жељи свогањеговог оца,{{sfn|Логос|2017|p=143, 148, 154}} који се тада одрекао власи и замонашио узевши име Симеон († 13.2.1200),{{sfn|Павловић|1970|p=64-65}}{{sfn|Свети Сава|2009|p=12, 76}} али престоПресто је наслеђен мимо права примогенитуре. Накони после смрти оца Симеона, велики жупан Стефан Првовенчани морао је бранити оружјем своја владарска права од старијег брата - [[Вукан Немањић|Вукана]] који је био кнез и самозвани краљ у Зети. Кнез Вукан је мислио да има више права на престо и титулу великог жупана, а њега је подржавао и угарски краљ Емерик.{{sfn|ВИИНЈ, IV|1971|p=166. и напомена 201}} Тако је почео грађански рат између браће који трајеје трајао од [[1202]]. године до [[1204]]. године, или до [[1205]].{{sfn|Логос|2017|p=154-156}} Привремено поражен од удружених снага брата Вукана и краља Угарске, Првовенчани се склонио вероватно у [[Бугарска|Бугарску]] 1202. или [[1203]]. године. Након прве [[Пад Цариграда (1204)|пропасти Византијског царства]] које су разорили крсташи [[Четврти крсташки рат|Четвртог похода]] (у априлу 1204). Уз помоћ Бугара, Првовенчани се вратио на престо, али је одржао независност своје земље. Ту независност је одлучио да призна и римски папа надајући се да ће слањем краљевске круне ојачати свој углед у Србији. Према преовлађујућем мишљењу историчара Првовенчани је крунисан за краља Србије 1217. године,{{sfn|Ћоровић}}, али мањи део историчара мисли да је крунисање било и у мају 1221.{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} Посланик папе [[Папа Хонорије III|Хонорија III]] вероватно је донео краљевски венац (круну) у тадашњу [[Рашка|Рашку]], али је нејасно и ко је извршио крунисање. Првовенчани је био први [[Крунисање|крунисани]] (овенчани) краљ у породици Немањића, због чега је касније био памћен као „првовенчани краљ", а одатле је изведен данас општеприхваћени надимак ''Првовенчани'', то јест првокрунисани међу Немањићима.
 
Независност Србије одлучио је да призна и римски папа надајући се да ће слањем краљевске круне ојачати свој углед у Србији. Посланик папе [[Папа Хонорије III|Хонорија III]] вероватно је донео краљевски венац (круну) у тадашњу [[Рашка|Рашку]], али је нејасно ко је извршио крунисање, он или архиепископ Сава Први. Према преовлађујућем мишљењу историчара Првовенчани је крунисан за краља Србије 1217. године,{{sfn|Ћоровић}}. Мањи део историчара мисли да је било и друго крунисање у мају 1221. године,{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}}, али постоји и треће мишљење да је крунисање Првовенчаног за краља било најраније на Божић [[1219]]. године.{{sfn|Логос|2017|p=160-168 са напоменом 818}} Тако су Срби после краљевина у [[Михаило Вишевић|Захумљу]] и [[Михаило Војислављевић|Зети]], добили нови краљевину у својој историји.
Његов брат, игуман манастира Студенице Сава I Немањић (после Свети Сава) вероватно је предложио владару Првовенчаном да су околности повољне да се Србија покуша и црквено осамосталити. У договору са братом Сава I је отишао у [[Никеја|Никеју]] [[1219]]. године и из ње донео сагласност за самосталности српске цркве и стварање аутокефалне српске архиепископије.{{sfn|Ћоровић}} Стефан Првовенчани је пред крај живота боловао и архиепископ Сава I замонашио је болесног брата пред смрт,{{sfn|Павловић|1970|p=236-239}} вероватно 24.9.1227. године,{{sfn|Марковић|2009|p=13-15}}{{sfn|Логос|2017|p=169 са напоменом 836}} и зато њега [[Српска православна црква]] данас слави као светог Симона.
 
Његов брат, игуманИгуман манастира Студенице Сава I Немањић (после Свети Сава) вероватно је предложио брату и владару Првовенчаном да су околности повољне да се Србија покуша и црквено осамосталити. У договору са братом Сава I је отишао у [[Никеја|Никеју]] и из ње донео [[1219]]. године и из ње донео сагласност за самосталностисамосталност српске цркве и стварање аутокефалне српске архиепископије.{{sfn|Ћоровић}} Стефан Првовенчани је пред крај живота боловао и архиепископ Сава I замонашио је болесног брата пред смрт,{{sfn|Павловић|1970|p=236-239}} вероватно 24.9.1227. године,{{sfn|Марковић|2009|p=13-15}}{{sfn|Логос|2017|p=169 са напоменом 836}} и зато њега [[Српска православна црква]] данас слави као светог Симона.
 
Првовенчани је и један од првих значајних писаца оригиналних житија владара-светитеља у српској књижевности, а његов стил постао је узор за друге писце. Његово најзначајније дело је „Житије Светог Симеона“ у којем је описао живот и чуда свога оца.{{sfn|Првовенчани}}
 
Стефан Првовенчани је пред крај живота боловао и архиепископ Сава I замонашио је болесног брата пред смрт,{{sfn|Павловић|1970|p=236-239}} која се догодила вероватно 24.9.1227. године,{{sfn|Марковић|2009|p=13-15}}{{sfn|Логос|2017|p=169 са напоменом 836}} а због тога њега [[Српска православна црква]] данас слави као светог Симона.
 
== Рођење и младост ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Миљковић|first=Бојан|chapter=Непозната кћи Стефана Првовенчаног|title=Стефан Првовенчани и његово доба|year=2020|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=159-184|chapter-url=https://books.google.com/books?id=jMz7DwAAQBAJ&pg=PA159}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Новаковић|first=Реља|authorlink=Реља Новаковић|title=Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања?|journal=Историски гласник|year=1958|volume=11|issue=3-4|url=https://books.google.com/books?id=bxnjAAAAMAAJ|pages=165–192}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Орбини|first=Мавро|chapter=|title=Краљевство Славена|year=1999|location=Загреб|publisher=|url=https://hramsvgeorgija.rs/download/mavro-orbini-kraljevstvo-slavena/}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пириватрић|first=Срђан|chapter=Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине: Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза|title=Стефан Првовенчани и његово доба|year=2020|location=Београд|publisher=Историјски институт|pages=139-158|chapter-url=https://books.google.com/books?id=jMz7DwAAQBAJ&pg=PA139}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Даница|title=Када је краљ Стефан Првовенчани уврштен у светитеље? Прилог проучавању владарске канонизације у средњовековној Србији|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2013|volume=50|number=2|pages=573–585|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98881302573P}}
354

измене