Стефан Првовенчани — разлика између измена

м
Појашњење шта је писао Тома Сплићанин
м (Спајање у уводу два писања о надимку и два писања о крунисању)
м (Појашњење шта је писао Тома Сплићанин)
== Крунисање за краља и црквено осамостаљење ==
[[Датотека:Свети Сава крунише свог брата Стефана Првовенчаног, by Anastas Jovanović.jpg|мини|десно|Крунисање Првовенчаног за краља.]]
После вишегодишњег ишчекивања краљевске круне, коначно Првовенчани је послао представника који је убедио [[папа Хонорије III|папу Хонорија III]] да пошаље краљевску круну. Сви писани извори из средњег века описују једно крунисање Стефана Немање II Првовенчаног, али у њиховом опису постоје значајне разлике. Западни (латински) писани извори (Тома Архиђакон и Андрија Дандоло) описују крунисање које је извршио посланик [[папа Хонорије III|папе Хонорија III]].,<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). стр. 300.</ref>{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=93}}{{sfn|Muratori|1728|p=198, 199 (340, 341)}}. Издомаћи описасрпски архиђаконаизвори Томе(Доментија Сплићанина<ref>[http://dizbi.hazu.hr/object/view/3LvMcj5nGPХиландарац Списи ТомеТеодосије Сплићанина],Хиландарац) приступљеноописују 31. марта 2018.</ref> замишљенода је да се крунисање догодилоизвршио [[1217]].архиепископ године.Сава То је званично мишљење већине српских историчараПрви. Стефан је такође наредио да сви будући српски краљеви буду крунисани у Жичи.{{sfn|Калић|1998|p=77–87}}
 
Из описа архиђакона Томе Сплићанина<ref>[http://dizbi.hazu.hr/object/view/3LvMcj5nGP Спис Томе Сплићанина], приступљено 31. марта 2018.</ref> већина српских историчара замислила је да се крунисање догодило [[1217]]. године, али није потпуно јасно како су они из писања Томе Сплићанина успоставили директну везу крунисања Првовенчаног и 1217. године.{{Напомена|У Томином опису говори се о периоду од 23.08.1217. и почетку 1218. године. Он је написао: „23. августа године …. 1217. дође краљ Андрија у град Сплит.“ После тога описао је свечани дочек уз белешку: „причало се да је у краљевој пратњи тада било више од 10.000 кољаника.“ После писања да је краљ задржао у Сплиту опремајући брод, Тома наставља: „У међувремену се краљ укрцао на бродове и кренуо на намеравани пут.“ Опис боравка Андријине војске на подручку Сплита Тома је завршио реченицама: „Краљ није могао имати толико бродова да буду довољни за превоз свих крсташа. Због тога су неки били присиљени вратити се кући, а други су чекали до следеће године.“ Ове речи „следеће године“ се односе на 1218. годину, а директно после њих следи опис који је за крунисање Првовенчаног значајан. У том делу непосредно после 1218. Тома је написао: „У исто време господар Србије, или Рашке Стеван, који се називао великим жупаном, пошаље изасланике до Римске столице и испослује од врховног свештеника Хонорија краљевску круну. Он [Хонорије III] је био послао изасланика из своје најуже пратње, који дође и окруни њега [великог жупана] као првог краља његове земље.“ Питање је на шта се подносе речи „у исто време“? Непосредно испред њиг је 1218. година и то се мора прво помислит, али у већем тексту испред био је и опис догађаја од 23.8.1217. године, то јест у целини опис догађаја у 1217. и 1218. Дакле постоје само два исправна објашњења шта „у исто време“ на том месту за Тому значи. Прво то може значити 1218. годину, а друго може значити шири временски период који обухвата најмање 1217. и 1218, а можда неку годину више. Тома Сплићанин је писао о догађају после приближно пола века и „у исто време“ није нужно морао бити кратки период од једне године. Упадљиво је да, у Томином опису нема директне везе описа крунисања Првовенчаног са 1217. годином, него постоји директна веза 1218. и описа крунисања Првовенчаног за краља, али је могуће замислити да он пише о низу догађаја који су се десили у две (1217-1218), или неколико година око 1218. Због тога није потпуно јасно којом логиком већина српских историчара бира 1217. као годину краљевог крунисања, а не рецимо 1218. То пре личи на произвољни, него логички избор.{{sfn|Arhiđakon Toma|2003|p=92-94}}{{sfn|Логос|2017|p=165-167}}}} Ипак, то је званично мишљење већине српских историчара. Првовенчани је такође наредио да сви будући српски краљеви буду крунисани у Жичи.{{sfn|Калић|1998|p=77–87}}
 
Мањи број историчара из описа Доментија Хиландарац, према коме је архиепископ Сава I Немањић крунисао брата у Жичи, закључује да се и то крунисање Првовенчаног морало догодити вероватно у мају 1221.{{sfn|Даниловић|2014|p=28-29, 157}}{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=206}} Тако се пише о два крунисања Првовенчаног за краља.
371

измена