Рефлексија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+ |
. |
||
Ред 1:
{{Short description|Промена смера таласног фронта на интерфејсу између два различита медија тако да се таласни фронт враћа у медијум из којег потиче}}
{{друго значење|појам у рачунарству|[[рефлексија (програмирање)]]}}
[[Датотека:Mount Hood reflected in Mirror Lake, Oregon.jpg|thumb|250px|The reflection of [[Mount Hood]] in [[Mirror Lake (Mount Hood, Oregon)|Mirror Lake]].]]
[[Датотека:Fényvisszaverődés.jpg|мини|десно|250px|Refleksija: zraka [[svjetlost]]i koja pada na neku [[ravnina|ravninu]] reflektira se tako da je upadni kut ''α'' jednak kutu refleksije ''β'', a upadna i reflektirana (odbijena) zraka leže u istoj ravnini.]]
[[Датотека:Fénytörés.jpg|мини|десно|250px|[[Refrakcija]] ili [[lom svjetlosti]] je skretanje svjetlosnih zraka pri prijelazu iz jednoga sredstva u drugo zbog razlike u brzini širenja valova u različitim sredstvima.]]
'''Рефлексија''' ([[Latinski jezik|kasnolat.]] ''reflexio'': odbijanje) или '''одсјај''' је промена правца фронта [[талас (физика)|таласа]] на додирној површини између два различита медија, тако да се фронт таласа враћа у медиј из којег је потекао. Уобичајени примери су одраз [[светлост]]и, [[звук]]а и [[водени талас|водених таласа]]. Закон рефлексије каже да је упадни угао једнак углу под којим се талас рефлектује. У [[акустика|акустици]], рефлексија изазива [[ехо]] и користи се у [[сонар]]има. У [[геологија|геологији]], важна је у студији [[сеизмички талас|сеизмичких таласа]]. Рефлексија се види на површинским таласима у води. Рефлексија се појављује код многих врста [[електромагнетско зрачење|електромагнетних таласа]], поред видљиве светлости. Рефлексија виших [[фреквенција]] је важна за [[радио]] пренос и [[радар]]е. Чак и [[Рендгенски зраци|X-зраци]] и [[гама зраци]] могу бити рефлектовани под плитким углом са специјалним огледалима.
Кад је гранична површина глатка, то јест неравнине су према [[таласна дужина|таласној дужини]] ''λ'' занемариве, настаје такозвана '''регуларна рефлексија''', код које је упадни [[угао]] таласа једнак углу рефлексије; у супротном случају настаје [[дифузна рефлексија]]: таласи се рефлектирају у свим смеровима. Однос рефлектоване и упадне енергије назива се коефицијентом рефлексије. Ако је тај коефицијент зависан од таласне дужине упадних таласа, настаје '''селективна рефлексија'''. Када равни талас прелази из гушћега средства у ређе, рефлектовани је талас у [[Фаза (физика)|фази]] с упадним таласом. У обрнутом случају рефлектовани је талас за ''π''/2 (''λ''/4) помакнут у фази према упадному таласу. Упадни и рефлектирани талас дају [[Интерференција|интерференцијом]] [[стојећи талас]]. Рефлексијом еластичног трансверзалнога таласа добија се трансверзални и лонгитудинални рефлектирани талас. Лонгитудиналног рефлектираног таласа нема ако је [[осцилација|осциловање]] упадног трансверзално таласа нормално на раван таласа.<ref> ''Refleksija'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=52212] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>
== Рефлексија светлости ==
{{рут}}
Зрак [[светлост]]и која пада на неку [[раван]] рефлектује се тако да је упадни угао ''α'' једнак углу рефлексије ''β'', a upadna i reflektirana (odbijena) zraka leže u istoj ravnini. Reflektirana je svjetlost uvijek manje jačine (intenziteta) nego upadna, jer dio [[energija|energije]] upadne svjetlosti prelazi u drugo sredstvo ([[Apsorpcija (astronomija)|apsorpcija]]). To nije tako jedino kod '''totalne refleksije''', koja nastaje kada zrake svjetlosti koje se šire iz optički gušćeg u optički rjeđe sredstvo padaju na granicu tih sredstava pod kutom većim od nekoga graničnoga kuta ''γ''. Prema zakonu loma ([[refrakcija]]), u tom je slučaju kut loma veći od kuta upada. Ako je upadni kut takav da bi kut loma bio veći od 90°, dolazi do totalne refleksije. Granični kut ''γ'' dan je tada izrazom:
:<math>\sin\gamma = \frac{n_1}{n_2}</math>
где је: ''n<sub>1</sub>'' - [[Indeks prelamanja|indeks je loma]] rjeđeg, a ''n<sub>2</sub>'' - gušćega sredstva.
Jačina (Intenzitet) reflektirane svjetlosti ovisi o [[kut]]u upada i [[Polarizirana svjetlost|polarizaciji]] upadne svjetlosti ([[Augustin Jean Fresnel|Fresnelove jednadžbe]]). Ako se zraka reflektira na granici [[Dielektrik|dielektričkoga sredstva]], jačina (intenzitet) je reflektirane svjetlosti to veći što je veća razlika, a manji zbroj kuta upada i kuta loma. Ako je kut upada takav da reflektirana i lomljena zraka čine kut od 90°, reflektirana je zraka polarizirana ([[David Brewster|Brewsterov zakon]]), a ravnina polarizacije identična je s ravninom upada. Pojave analogne refleksiji svjetlosti javljaju se kod svih vrsta valova; tako na primjer refleksijom zvučnih valova nastaje [[jeka]].
=== Распршење светлости ===
{{Главни|Распршење светлости}}
[[Датотека:Plane mirror.png|мини|десно|250px|[[Svjetlost]] koja pada na ravno zrcalo odbija se tako da je kut upadanja jednak kutu odbijanja.]]
'''Raspršenje svetlosti''', '''difuzna refleksija''' ili '''difuzija svjetlosti''' je [[Raspršenje|raspršivanje]] [[svjetlost]]i na razne strane.
Pada li svjetlost na hrapavu površinu, nastat će nepravilna refleksija. Svjetlost tu udara na svaki dio plohe pod drugim [[kut]]om, pa se odbija u različitim pravcima. Takva je hrapava površina jednako osvijetljena i ne bliješti u očima. Svjetlost koja dolazi kroz [[prozor]] u sobu raspršava se na zidovima, pa je cijela soba rasvijetljena, a ne samo dio nasuprot prozoru. [[Sunčeva svjetlost|Sunčeva se svjetlost]] raspršava na kapljicama [[oblaci|oblaka]] i [[magla|magle]], pa za oblačnih i maglovitih dana svjetlost dolazi sa svih strana, i predmeti ne bacaju oštre sjene. Uopće, predmeti na koje pada difuzna svjetlost nema oštrih sjena. <ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>
The light sent to our eyes by most of the objects we see is due to diffuse reflection from their surface, so that this is our primary mechanism of physical observation.<ref name="y">{{cite journal
|author=Mandelstam, L.I.
|title=Light Scattering by Inhomogeneous Media
|journal=Zh. Russ. Fiz-Khim. Ova.
|volume=58
|page=381
|year=1926
}}</ref>
=== Закон рефлексије ===
{{Главни|Равно огледало}}
'''Равно огледало''' је равна глатка [[површина]] која одбија [[светлост]], pritom je dobivena slika predmeta prividna (virtualna), uspravna i jednake veličine kao predmet koji se zrcali.
Pustimo li uzak pramen [[Sunčeva svjetlost|Sunčevih zraka]] na ravno [[zrcalo]], pramen zraka će se odbiti kao i [[lopta]] koja udari u [[zid]]. [[Fizikalno tijelo]] s glatkom površinom, koje odbija zrake svjetlosti zove se [[zrcalo]]. Svjetlost koja pada na takvo zrcalo odbija se tako da je kut upadanja jednak kutu odbijanja. Kut upadanja je [[kut]] što ga čini zraka s okomicom u točki upadanja, a kut odbijanja je kut što ga čini odbijena zraka s istom okomicom. Te zrake leže u ravnini koja je okomita na ravninu zrcala. To je [[zakon refleksije]] ili [[zakon odbijanja svjetlosti]].
U ravnom zrcalu možemo zbog refleksije vidjeti sliku predmeta od kojeg dolaze zrake svjetlosti. Čini se kao da se slika u ravnom zrcalu nalazi iza zrcala. Ta se slika ne može uhvatiti na zastoru, pa se zove prividna ili virtualna slika. Pramen zraka koji izlazi iz točke A dolazi nakon refleksije u naše oko. Produljimo li te zrake iza zrcala, one će se sjeću u točki A’ koja je slika točke A. Iz slike vidimo homocentričan (sa zajedničkim središtem) snop zraka svjetlosti ostaje homocentričan i poslije refleksije, to jest zrake koje dolaze iz izvora A odbijaju se tako kao da izlaze iz slike A’.
==== Угаоно огледало ====
'''Угаоно огледало''' čine dva ravna zrcala koja međusobno zatvaraju neki [[kut]], na primjer ''δ'' = 45°. Zraka svjetlosti koja dolazi na prvo zrcalo pod kutom ''α'' odbija se pod istim kutom i pada na drugo zrcalo. Na tom zrcalu je također kut refleksije jednak kutu upadanja ''β''. Iz trokuta izlazi da je:
:<math> \alpha + \beta = 45^\circ </math>
jer okomice na zrcalo čine međusobno isti kut koliki je kut između zrcala:
:<math> U = 2 \cdot \alpha + 2 \cdot \beta = 2 \cdot (\alpha + \beta) = 2 \cdot 45^\circ = 90^\circ </math>
Odatle vidimo da '''zraka svjetlosti nakon refleksije na dvjema zrcalima čini sa svojim prvobitnim smjerom dvostruki kut od kuta između zrcala'''. To vrijedi za bilo koji kut koji se na primjer zakrene paralelno zrcalo jedno prema drugome.
==== Начин рада секстанта ====
{{Главни|Секстант}}
Секстант се заснива на својству [[Огледало|угаоног огледала]], а служи за мерење [[угао|углова]] у [[Навигација|астрономској навигацији]]. Na okviru [[mjerni instrument|mjernog instrumenta]] nalaze se dva mala [[ravno zrcalo|ravna zrcala]], jedno nepokretno, drugo pokretno, ali oba okomita na ravninu okvira. Paralelno s okvirom sekstanta nalazi se [[dvogled]]. Nepokretno zrcalo obloženo je samo na donjoj polovini sa srebrom kako bi zraka svjetlosti mogla od tijela izravno proći kroz neobloženi dio i doći u dvogled, odnosno u oko. Zraka svjetlosti s tijela pada na pokretno zrcalo, gdje se odrazi i nakon ponovne refleksije na nepokretnom zrcalu dolazi kroz [[dalekozor]] u oko.
Kao i kod svakog kutnog zrcala, kut koji čini zraka svjetlosti nakon refleksije sa svojim prvobitnim smjeru jednak je dvostrukom kutu između zrcala:
:<math> \beta = 2 \cdot \alpha </math>
Sekstant ima na donjem dijelu kružni sektor, veličine 1/6 kruga, radi čega se zove sekstant. Na tom kružnom sektoru nalazi se skala od 0° do 150° i tako umanjena da se može direktno čitati kut, a da se ne množi sa dva. Pokretno zrcalo pokreće se oko osi pomoću ravnala, koje se zove alhidada, a na donjem je kraju [[nonius]] za čitanje kutova.
Pri merenju se od jednog tijela dobije direktna slika u dvogledu, a od drugoga reflektira slika, koja se pomicanjem pokretnog zrcala pomoću alhidade mora namjestiti točno iznad prve slike. Nakon toga se pomoću noniusa očita kut.
=== Вишеструке рефлексије ===
[[Датотека:MultipleReflections60Degrees.svg|right|thumb|250px|Вишеструки рефлексије у два равна огледала под углом од 60°.]]
When light reflects off a [[mirror]], one image appears. Two mirrors placed exactly face to face give the appearance of an infinite number of images along a straight line. The multiple images seen between two mirrors that sit at an angle to each other lie over a circle.<ref>{{cite journal|title= Virtual mirrors |journal= Physics Teacher|volume=20|page=278|year=1982| author= M. Iona |bibcode = 1982PhTea..20..278G |doi = 10.1119/1.2341067|issue= 5 }}</ref> The center of that circle is located at the imaginary intersection of the mirrors. A square of four mirrors placed face to face give the appearance of an infinite number of images arranged in a plane. The multiple images seen between four mirrors assembling a pyramid, in which each pair of mirrors sits an angle to each other, lie over a sphere. If the base of the pyramid is rectangle shaped, the images spread over a section of a [[torus]].<ref>{{cite journal|title= Output irradiance of tapered lightpipes |journal=JOSA A|volume=27|issue=9|page=1985|year=2010|url=http://fisica.uaz.edu.mx/~imoreno/Publicaciones/JOSA2010.pdf|doi=10.1364/JOSAA.27.001985| author=I. Moreno|bibcode = 2010JOSAA..27.1985M|pmid=20808406 }}</ref>
== Види још ==
* [[Дифракција]]
* [[Преламање светлости]]
* [[Водени талас]]
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
*''Optics Letters'', Vol. '''4''', pp. 190–192 (1979), "Retroreflective Arrays as Approximate Phase Conjugators," by H.H. Barrett and S.F. Jacobs.
*''Optical Engineering'', Vol. '''21''', pp. 281–283 (March/April 1982), "Experiments with Retrodirective Arrays," by Stephen F. Jacobs.
*''Scientific American'', December 1985, "Phase Conjugation," by Vladimir Shkunov and Boris Zel'dovich.
*''Scientific American'', January 1986, "Applications of Optical Phase Conjugation," by David M. Pepper.
*''Scientific American'', April 1986, "The Amateur Scientist" ('Wonders with the Retroreflector'), by Jearl Walker.
*''Scientific American'', October 1990, "The Photorefractive Effect," by David M. Pepper, Jack Feinberg, and Nicolai V. Kukhtarev.
* {{cite journal |last1=Kazmierski |first1=Kamil |last2=Sośnica |first2=Krzysztof |last3=Hadas |first3=Tomasz |title=Quality assessment of multi-GNSS orbits and clocks for real-time precise point positioning |journal=GPS Solutions |date=January 2018 |volume=22 |issue=1 |pages=11 |doi=10.1007/s10291-017-0678-6|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Bury |first1=Grzegorz |last2=Sośnica |first2=Krzysztof |last3=Zajdel |first3=Radosław |title=Multi-GNSS orbit determination using satellite laser ranging |journal=Journal of Geodesy |date=December 2019 |volume=93 |issue=12 |pages=2447–2463 |doi=10.1007/s00190-018-1143-1|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Sośnica |first1=Krzysztof |last2=Prange |first2=Lars |last3=Kaźmierski |first3=Kamil |last4=Bury |first4=Grzegorz |last5=Drożdżewski |first5=Mateusz |last6=Zajdel |first6=Radosław |last7=Hadas |first7=Tomasz |title=Validation of Galileo orbits using SLR with a focus on satellites launched into incorrect orbital planes |journal=Journal of Geodesy |date=February 2018 |volume=92 |issue=2 |pages=131–148 |doi=10.1007/s00190-017-1050-x|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Zajdel |first1=Radosław |title=A New Online Service for the Validation of Multi-GNSS Orbits Using SLR |journal=Remote Sensing |date=14 October 2017 |volume=9 |issue=10 |pages=1049 |doi=10.3390/rs9101049|doi-access=free }}
* {{Cite web|url=https://ilrs.cddis.eosdis.nasa.gov/missions/satellite_missions/current_missions/irns_reflector.html|title=IRNSS: Reflector Information|website=ilrs.cddis.eosdis.nasa.gov|archive-url=https://web.archive.org/web/20190325175546/https://ilrs.cddis.eosdis.nasa.gov/missions/satellite_missions/current_missions/irns_reflector.html|archive-date=2019-03-25|access-date=2019-03-25}}
* {{cite journal |last1=Sośnica |first1=Krzysztof |last2=Zajdel |first2=Radosław |last3=Bury |first3=Grzegorz |last4=Bosy |first4=Jarosław |last5=Moore |first5=Michael |last6=Masoumi |first6=Salim |title=Quality assessment of experimental IGS multi-GNSS combined orbits |journal=GPS Solutions |date=April 2020 |volume=24 |issue=2 |pages=54 |doi=10.1007/s10291-020-0965-5|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Sośnica |first1=K. |last2=Bury |first2=G. |last3=Zajdel |first3=R. |last4=Strugarek |first4=D. |last5=Drożdżewski |first5=M. |last6=Kazmierski |first6=K. |title=Estimating global geodetic parameters using SLR observations to Galileo, GLONASS, BeiDou, GPS, and QZSS |journal=Earth, Planets and Space |date=December 2019 |volume=71 |issue=1 |pages=20 |doi=10.1186/s40623-019-1000-3|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Sośnica |first1=Krzysztof |last2=Thaller |first2=Daniela |last3=Dach |first3=Rolf |last4=Steigenberger |first4=Peter |last5=Beutler |first5=Gerhard |last6=Arnold |first6=Daniel |last7=Jäggi |first7=Adrian |title=Satellite laser ranging to GPS and GLONASS |journal=Journal of Geodesy |date=July 2015 |volume=89 |issue=7 |pages=725–743 |doi=10.1007/s00190-015-0810-8|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Strugarek |first1=Dariusz |last2=Sośnica |first2=Krzysztof |last3=Jäggi |first3=Adrian |title=Characteristics of GOCE orbits based on Satellite Laser Ranging |journal=Advances in Space Research |date=January 2019 |volume=63 |issue=1 |pages=417–431 |doi=10.1016/j.asr.2018.08.033}}
* {{cite journal |last1=Strugarek |first1=Dariusz |last2=Sośnica |first2=Krzysztof |last3=Arnold |first3=Daniel |last4=Jäggi |first4=Adrian |last5=Zajdel |first5=Radosław |last6=Bury |first6=Grzegorz |last7=Drożdżewski |first7=Mateusz |title=Determination of Global Geodetic Parameters Using Satellite Laser Ranging Measurements to Sentinel-3 Satellites |journal=Remote Sensing |date=30 September 2019 |volume=11 |issue=19 |pages=2282 |doi=10.3390/rs11192282|doi-access=free }}
* {{cite web|url=http://spacetech-i.com/products/optical-instruments/grace-fo-laser-ranging-interferometer|title=GRACE FO Laser Ranging Interferometer - SpaceTech GmbH|first=Oliver|last=Schwarz|website=spacetech-i.com|access-date=6 April 2018}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commons category|Reflections}}
* [http://www.acoustics.salford.ac.uk/feschools/waves/reflect.htm Acoustic reflection]
* [http://qed.wikina.org/reflection/ Animations demonstrating optical reflection] by QED
* [http://amrita.olabs.co.in/?sub=1&brch=1&sim=1&cnt=1&id=0 Simulation on Laws of Reflection of Sound] By Amrita University
{{нормативна контрола}}
| |||