КК Црвена звезда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
Нема описа измене
Ред 53:
Десетогодишњи низ освајања домаћих првенстава Звездиних кошаркаша окончан је 1956. године. Многи тимови су покушавали да прекину овај низ, али је то коначно пошло за руком екипи [[КК Пролетер Зрењанин|зрењанинског Пролетера]]. Наредних осам сезона од 1957. до [[1964]], првенством су доминирале екипе [[ОКК Београд]]а и [[КК Унион Олимпија|љубљанске Олимпије]] које су се тих година смењивале на трону. У том периоду Црвена звезда је у потпуности изменила састав. Поред играчког кадра, тренера Небојшу Поповића заменио је [[Александар Гец]], а затим и [[Милан Бјегојевић]]. Резултати су били променљиви; од 3. места 1957. и 1958, па до 8. места 1962. и 1963, да би опет били трећи 1964. Дакле, Звездини кошаркаши су за само пар година стигли од вишегодишњег шампиона до позиције да се у сезонама 1962. и 1963. боре за опстанак. Ни наредне четири сезоне од 1965. до 1968. нису донеле велики резултатски успех, већ су те године обележили кошаркаши [[КК Задар|Задра]] са три титуле, док је једном шампион била [[КК Унион Олимпија|Олимпија]]. Ту декаду обележиће [[Владимир Цветковић]] као водећи стрелац чак у 9 сезона<ref>{{Cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/vladimir-cvetkovic-covek-koji-je-zaduzio-zvezdu/|title=Владимир Цветковић – човек који је задужио Звезду|last=|first=|date=21. 5. 2020.|website=redstarbelgrade.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> и најбољи кошаркаш Црвене звезде, за коју је наступао током читаве кошаркашке каријере.<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/247871/Niko-mi-od-prijatelja-nije-okrenuo-leda|title=Нико ми од пријатеља није окренуо леђа|last=Трошељ|first=Славко|date=2. 2. 2013.|website=Политика|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> У првенствима је водио трку са [[Радивој Кораћ|Радивојем Кораћем]] око наслова најбољег стрелца, а 1966. године је имао просек нестварних 34,3 поена по мечу.<ref>{{Cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/91216/2014/05/24/na-danasnji-dan-rodjen-vladimir-cvetkovic/|title=На данашњи дан: Рођен Владимир Цветковић|last=|first=|date=24. 5. 2014.|website=www.mojacrvenazvezda.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=31. 5. 2020.}}</ref> То је апсолутни рекорд клуба у једној сезони. Тада је по први пут био најбољи стрелац лиге.
 
Године 1965. [[Кошаркашки савез Србије|Кошаркашки савез Југославије]] је донео одлуку да се првенства играју у затвореним халама и то почевши од сезоне 1967/68.<ref>{{Cite web|url=https://www.ekspres.net/sportfudbal/intervju-vladimir-cvetkovic-od-zivota-sam-dobio-vise-nego-sto-sam-zasluzio|title=INTERVJU VLADIMIR CVETKOVIĆ: Od života sam dobio više nego što sam zaslužio|last=Шећеров|first=Зоран|date=7. 4. 2019.|website=www.ekspres.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20200807041912/https://www.ekspres.net/sport/intervju-vladimir-cvetkovic-od-zivota-sam-dobio-vise-nego-sto-sam-zasluzio|archive-date=07. 08. 2020|dead-url=dead|access-date=31. 8. 2020.}}</ref> Тако је 1967. године у новембру на Малом Калемегдану одиграна последња званична утакмица — и то против [[КК Работнички|Работничког]] из Скопља. Након тога, Звезда је своје утакмице играла на Сајмишту док се није изградила [[Хала спортова у Београду|Хала спортова]] на Новом Београду.
 
Тих сезона био је евидентан напредак Звездиних кошаркаша, а полако је стасавала и једна нова генерација, коју су предводили [[Владимир Цветковић]], [[Зоран Славнић]], [[Љубодраг Симоновић]], [[Драган Капичић]]. Коначно је у сезони [[Прва лига Југославије у кошарци 1968/69.|1968/69]]. освојена 11. титула Југословенског првенства. Те године су по два пута савладани тадашњи шампион [[КК Задар|Задар]] и [[КК Партизан|Партизан]]. Титулу је након 14. година Звезди донела већ поменута генерација, у којој су били и [[Драгиша Вучинић]] и Иван Сарјановић, а са клупе их је предводио Милан Бјегојевић. Наредна сезона [[Прва лига Југославије у кошарци 1969/70.|1969/70]]. није донела одбрану шампионског трона; титула је у драматичној трци са [[КК Унион Олимпија|Олимпијом]] и [[КК Сплит|Југопластиком]] била изгубљена. Ипак, сезона је била значајна јер је екипа по први пут наступила у [[Евролига|Купу европских шампиона]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/88970/2014/04/04/na-danasnji-dan-rodjeni-dragisa-vucinic-selimir-milosevic/ |title=На данашњи дан рођен Драгиша Вучинић|publisher=mojacrvenazvezda.net |date=|accessdate=22. 5. 2014.}}</ref> У 1. колу елитног такмичења елиминисана је екипа Спарте из Луксембурга (112 : 92 и 128 : 84), а у осмини финала избачен је и грчки [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]] (91 : 66 и 75 : 83) и тиме обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. Међутим, у конкуренцији [[КК ЦСКА Москва|ЦСКА из Москве]], италијанског [[КК Варезе|Игниса]] и француског [[КК Асвел|Асвела]], није се могло више од последње четврте позиције.
Ред 585:
|- style="height:40px; background:white"
! | [[Крилни центар|КЦ]]
| '''[[Марко ЈагодићАрон КуриџаВајт]]''' || [[Марко Симоновић]] || [[Лука Митровић]]
|- style="height:40px; background:white"
! | [[Крило (кошарка)|К]]
Ред 591:
|- style="height:40px; background:white"
! | [[Бек (кошарка)|Б]]
| '''[[Огњен Добрић]]''' || [[АлексаКори РадановВолден]] || [[Алекса Раданов]]
|- style="height:40px; background:white"
! | [[Плејмејкер|П]]
| '''[[ЛангстонНикола ХолИвановић]]''' || [[КориЛангстон ВолденХол]] || [[Алекса Ускоковић]]
|}
 
Ред 602:
{{col-2}}
==== Дошли ====
* {{зас|ЦГ}} [[Никола Ивановић]] ({{зас|ЦГ}} [[КК Будућност|Будућност]])
 
* {{зас|СРБ}} [[Лука Митровић]] ({{зас|ЦГ}} [[КК Будућност|Будућност]])
* {{зас|САД}} [[Арон Вајт]] ({{зас|ГРЧ}} [[КК Панатинаикос|Панатинаикос]])
{{col-2}}
 
==== Отишли ====
* {{зас|САД}} [[Џордан Лојд]] ({{зас|РУС}} [[КК Зенит Санкт Петербург|Зенит]])
* {{зас|СРБ}} [[Марко Јагодић Куриџа]] ({{зас|ЦГ}} [[КК Будућност|Будућност]])
{{col-end}}