Рондокубизам — разлика између измена

Успон у кубистичком изјашњавању је после [[1912]]. године у делима два сарадника [[Јосеф Гочар|Јосефа Гочара]] и [[Павел Јанак|Павела Јанака]] се одражава у пројектима који се приближавају кубистичким погледима на архитектуру и одражавају се у њиховим пројектима нарочито у пројекту Дома код црне мајке божије у [[Праг]]у и у Гочаревом најзнаменитијем делу Легиобанке у Прагу по коме је стил рондокубизма некада познат и као стил Легиобанке године [[1921]]. На [[Фасада|фасади]] ове зграде је Гочар развијао пуни свој архитектонски таленат. У овом [[Кубизам|кубистичком]] делу он је увео сложене [[Композиција|композиције]] монументалног прочеља и ред и компликовану [[Пластика|пластику]] која се састоји од малих лукова уравнотежених [[Форма|форми]] у омеђењу [[народно неимарство|народног декоративизма]]. Гочар је у овим делима развио и учинковитеефективне скале [[Боја|боје]] које се истина доста понављају али су зато јако храбре у примењивању. Он се ту проказује и као добар конструктор. Сличне монументалне и декоретивне елементе је применио Павел Јанак у свом пројекту осигурања Реунијон. То је монументална архитектура која се карактеристише јаким декоративизмом и пластичношћу у којој [[Уметник|уметници]] постају свесни свог властитог дела у доба послератних погледа, послератне авангарде у чешкој архитектури [[20|20.]] века у којој се стварају дела која су велики допринос у смислу досезања максимума и велики део посла ка доброј и култивисаној архитектури високих стручних вредности у којим је остварено јединство садржаја и форми. У каснијим фазама својих дела се јавља одступање од монументалности и декоративизма и приклањања се блажим и [[Функционализам|функционалистичкијим]] формама.