Госпа од Шкрпјела — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене корисника 79.140.150.168 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
ознака: враћање
Ред 2:
[[Датотека:Gospa.jpg|мини|д|Госпа од Шкрпјела]]
[[Датотека:Bucht-von-kotor.jpg|мини|десно|Госпа од Шкрпјела (лево) и [[Свети Ђорђе (острво)|Острво свети Ђорђе]] (десно)]]
'''Госпа од Шкрпјела''', острво испред [[Пераст]]а је вештачко острво направљено крајем 15. века где су, барем по предању, браћа Моршићи на хриди у [[Рисан]]ском заливу, 22. јула пронашли слику Госпе, па су Пераштани 1452. године одлучили да на том месту саграде православни храм Богородици. Око [[хрид]]и је набацано камење и подигнута је мала [[Капела (грађевина)|капела]]. Потом су, у '''[[Фашинада|Фашинади]]''', традиционалном обичају, они вековима насипали камење, потапали оронуле барке и [[турска|турске]] бродове, тако да се временом површина острва све више ширила. Оно данас има око три хиљаде квадратних метара и на њему се налази црква Госпе од Шкрпјела.
 
Данашња црква Госпе од Шкрпјела, по којој је острво добило име, изграђена је [[1630]]. године од стране Венецијанаца и један је од најбитнијих историјско културних споменика [[Бока Которска|Бока Которске]]. Представља културни центар Бокеља. Најинтезивнији радови на цркви извођени су од [[1720]]. до [[1725]]. године, када је по нацрту тада познатог Илије Катичића направљен осмострани [[презбистериј]] са [[купола|куполом]] и округли звоник са хоризонталним венцима и [[пушкарница]]ма. У градњи су учествовали и [[Петар Дубровчанин]] и [[Вук Кандиот]]. На прочељу цркве је [[портал]] са фронтоном и малим [[вајарство|кипом]] Госпе и Христа веома архаичног изгледа. По наруџбини перашке општине [[Антонио Капелано]], склуптор из [[Ђенова|Ђенове]], је 1796. године направио мермерни [[олтар]] на коме се налази чувена [[икона]] Госпа од Шкрпјела, дело [[Ловре Добричевић|Ловра Добричевића]], уметника с краја 15. вијека. Представник венецијанске сликарске школе, Бокељ, [[Трипо Кокоља]] је по наруџбини Пераштанина [[Андрија Змајевић|Андрије Змајевића]] осликао унутрашњост цркве. На зидовима и таваници налази се шездесет и осам његових слика на платну. У нижим деловима су насликане сцене из [[Стари завет|старог завета]], а на самом врху и горњим зонама зидова су сцене из живота Богородице. На таваници, у централном делу је велика слика [[Узнесење Богородице]]. На таваници се налази још четрдесетак слика између којих пролази позлаћено тордирано уже – симбол поморства. На бочним зидовима цркве је мноштво рељефних сребрних плочица на којима су бродове бокељских помораца. Поморци би, пре свог одласка на море остављали рељефне плочице, јер су веровали да ће их тако, током пута, штитити Госпа од Шкрпјела. У цркви постоји и неколико археолошких збирки, слика, рукотворина, предмета из свакидашњег живота, које су верници остављали као захвалнице за испуњење молитви упућених Госпа од Шкрпјела - заштитници бокељских морепловаца. Преко пута цркве налази се мала камена зграда, у којој се налази просторија која се назива Помирбена дворана. Она вековима служи да се у њој мире завађене стране, пријатељи, породице, православци и католици, без разлике. У њој су спречене многе [[крвна освета|крвне освете]], јер је онај који пристане на разговор у њој, због светости места се унапред одрицао насиља и увреда, тако да су у нормалном разговору многе ситуације решаване на миран начин.