Паво Нурми — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (пошто је текст претежно на ијекавици, пребацујем екавски облик у ијекавски)
ознаке: визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање задатак за новајлију
м
ознаке: визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање задатак за новајлију
Од [[1922]]. до [[1931]]. Паво Нурми побољшао је све свјетске рекорде на стазама од 1.500 до 20.000 m; укупно је 25 пута рушио свјетске рекорде. Πрви је спортиста коме је за живота подигнут споменик. Био је специфична личност, ћутљив, повучен, ничим се није превише истицао осим својом величином на атлетској стази. Тренирао је трчећи сам, а звали су га „човјек са штоперицом”, јер је — и на тренинзима и на трци — његов главни противник најчешће било вријеме.<ref>{{cite web|title=Paavo Nurmi|url=http://www.olympic.org/paavo-nurmi|website=olympic.org|publisher=[[Међународни олимпијски комитет|International Olympic Committee]]|accessdate=11. 6. 2015}}</ref>
 
Рођен у Турку, у Финској, Нурми је током двадесетих година [[20. век|20. вијек]]а — заједно са својим сународницима [[Ханес Колемаинен|Ханесом Колемаиненом]] и [[Виле Ритола|Вилеом Ритолом]] — творио непобједиву групу која је доминирала средњесредњим и дугопругашким атлетским такмичењима у склопу [[Олимпијске игре|Олимпијских игара]] [[Летње олимпијске игре 1920.|1920]], [[Летње олимпијске игре 1924.|1924]]. и [[Летње олимпијске игре 1928.|1928]]. године, побјеђујући и декласирајући невјероватном супериорношћу читаву тадашњу међународну конкуренцију.
 
На Олимпијским играма 1920. у [[Антверпен]]у, 1924. у [[Париз]]у и 1928. у [[Амстердам]]у Паво Нурми је освојио укупно девет златних и три сребрне олимпијске медаље. Подвиг који је обиљежио његову каријеру и ушао у олимпијску легенду постигнут је на Играма у Паризу, кад је освојио пет златних медаља, а круна тих Игара су његове антологијске побједе, [[10. јул]]а [[1924]]. године, на 1500 и 5000 -{m}-, које је остварио (извори се ту разликују) у размаку од, негдје стоји 30-ак, негдје 50, али никако више од 90 минута. Намјеравао се такмичити и на [[Летње олимпијске игре 1932.|Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1932.]] године, и то у [[маратон]]у, али је одлуком надлежних инстанци МОК-а, у складу с оновременим крутим аматерским начелима, био доживотно дисквалификован, јер је установљено да је [[1925]]. године, за 55 наступа у дворанама широм Америке, наплатио више од 250.000 долара, за оно вријеме баснослован новац. Уочи [[Летње олимпијске игре 1952.|Олимпијских игара у Хелсинкију, 1952.]] Међународни олимпијски комитет рехабилитовао је Нурмија, а Финци су му додијелили част да [[Олимпијске игре|запали олимпијски пламен]].
 
Кад је умро [[1973]]. године, у [[Хелсинки]]ју је овом, можда најпознатијем Финцу у историји, приређен погреб са свим државним почастима. Његов споменик се налази пред Олимпијским стадионом у Хелсинкију.
157

измена