Арбанаси (народ) — разлика између измена

2.187 бајтова додато ,  пре 10 месеци
нема резимеа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8)
Нема описа измене
[[Албанизација]] се одвија и у новије вријеме. Тако се према одређеним наводима [[Аљбин Курти]] презивао [[Куртовић]] (како му се и даље презива родбина код Улциња) и своје славенско презиме је албанизирао. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=SENZACIONALNO, haos među Albancima: ALJBIN KURTI je KURTOVIĆ, Srbin iz Ulcinja!|year= |url=https://www.srbijadanas.com/vesti/kosovo/senzacionalno-haos-medu-albancima-aljbin-kurti-je-kurtovic-srbin-iz-ulcinja-2019-11-29|publisher= |pages=|location= |id= }}</ref> На простору [[Улцињ]]а, је доста случајева људи који су задржали презиме предака које завршава на ''ић'', али су временом презимена албанизирали. Тако се од 18 свештеника [[Барска надбискупија|Барске надбискупије]] [[1966]]. године, њих 14 осјећало Албанцима, а од тих 14 - 9 су имали презимена са завршетком ''вић, ић'' (Марстјеповић, Марвулић, Перколић, Коловић, Марђокић, Маркић, Кочовић, Демировић и Бакочевић).<ref>{{Cite book|last=Papović|first=Dragutin|authorlink= |title=ACTA HISTRIAE 24., 2016., 3., UNUTRAŠNJI SUKOBI U BARSKOJ NADBISKUPIJI 1965.–1970.|year=2016.|url=https://zdjp.si/wp-content/uploads/2016/12/AH_24-2016-3_PAPOVI%C4%86.pdf|publisher=|pages=546.|location= |id= }}</ref> Један од претплатника на [[Српско-далматински магазин]] био је Никола Лазара Куртовић из [[Дубровник]]а, <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Магазин србско-далматински, 18. књига|year= |url=https://www.scribd.com/doc/260213324/Srpsko-Dalmatinski-Magazin-1854-1859|publisher= |pages=184|location=Беч|id= }}</ref>, а најпозантији од Срба Куротвића био је [[Јован Куртовић]], богати трговац из [[Трст]]а.
 
Руски етнограф [[Павле Ровински]] је наводио сличности Црногораца и Арбанаса, у вријеме док су сви Црногорци били Срби. Једни и други, ноћ уочи Божића проводе поред ватре положивши на њу [[бадњак]], на покладе иду маскирани, исто празнују [[Ђурђевдан]]. Слиности су код свадбених обичаја, при уласку младе у кућу мужа дају јој мало мушко дијете које она окреће 3 пута. На исти начин се склапа кумство и [[побратимство]], а и на албанском се каже ''pobratinia''. Исто је давање уточишта и договор о миру (вјера-беса). Крвна освета и обред измирења. Вјерују у виле, вјештице, вукодлаке, дивове... и исто их зову, на српском. Уторак се смтра тешким даном. Лоше је први пут у прољеће зором чути кукавицу. Змија која живи у кући јењен дух покровитељ. При градњи куће треба заклати неку животињу. Постоји предање о људксим жртвама. Исте су разне митске приче, о ђаволу прикованом гвоздненим ланцем за стијену, како је ђаво створио вука и сл. Много је истих ријечи из свакодневног живота које су српске: ''zakoni'', ''poveje'' - повеље, ''bujar'' - господар, великаш, ''domacchin'', ''vajvoda'', ''gjobare'' - глобар..{{sfn|Ровински|1998|p=8}}
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|year=2007|title=Путописна проза|url=|publisher=Градска библиотека и читаоница Херцег Нови|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Аполонович Ровински|first=Павел|authorlink=Павле Ровински|year=1998|title=Етнографија Црне Горе, том II|url=|publisher=ЦИД - Подгорица|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
Анониман корисник