Црква Силаска Светога духа у Врбици — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Исправљање координата |
м Ситна исправка |
||
Ред 21:
Приликом обнове парохијске куће, сада конака манастира, откривене су камене плоче на којима пише за вријеме којих јеромонаха (калуђера) је подигнут конак, односно обнављан. То несумњиво свједочи да су парохију врбичку у ранија времена опслуживали монаси. Одакле су они долазили и ко су били то ће се даљим истраживањем показати. Све до 1933. године, тј. до доношења Устава СП Цркве парохија врбичка припадала је Митрополији дабробосанској, а од 1933. до 1990. године била је у саставу Епархије далматинске, те од 1990. године у саставу Епархије бихаћко-петровачке.
Уочи самога грађанског рата у Босни и Херцеговини (1992. г.) храм је био у потпуности обновљен и освећен чином обновљена. Том приликом постављене су и освећене нове иконе, рад иконописне школе манастира Жиче. На жалост, крајем 1994. године војска Републике Хрватске и припадници ХВО-а окупирали су село Врбицу и већи дио Лијевљанског поља. Том приликом црква је запаљена и све њене драгоцјености, осим икона, које је прије паљења храма успио извући данас већ покојни фра Марко Гело, фрањевац из Лијевна, које је послије рата иконе предао Епархији бихаћко-петровачкој, а које се данас чувају у Манастиру Рмњу. Ових дана биће пренесене поново сада већ у манастир Врбицу (ако Бог да).
[[Датотека:Vrbica.JPG|мини|Црква и школа у Врбици гледане са Ливањског поља]]<ref>[[http://www.spc.rs/sr/manastir_vrbica_na_sred_lijevljanskog_polja]]</ref>
| |||