Јелена Анжујска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 103:
Јелена се замонашила у цркви [[Свети Никола|Светог Николе]] у [[Скадар|Скадру]]; ту је као монахиња и умрла [[8. фебруар]]а [[1314]]. Основала је прву женску школу у тадашњој Србији. Организовала је преписивање књига на двору и тако произведене књиге је касније поклањала. Такође, у свом двору је имала и чувено ''књигохранилиште'', то јест библиотеку. Корице су израђиване код златара у [[Котор]]у.<ref>[http://kocic.net/bjelajac/srbi_i_rukopisno_sveto_pismo.htm Срби и рукописно Свето писмо], приступљено 21. октобра 2017.</ref>
 
Њен двор налазио се на самом рубу данашњег [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] у месту [[Брњак|Брњаци]], на северној страни планине [[Мокра Горагора (Ужицепланина)|Мокра Горагора]], четири километра уз Брњачку реку (област горњи Ибар). Ту се налазила њена чувена школа где су сиромашније девојке училе вез и остале послове, али и писменост и музику. Била је у добрим односима са [[Дубровник]]ом. Осим дворца у Брњаку, Јелена Анжујска имала је и град Јелач на Рогозни. Као задужбина помиње се и црква на Госпођином врху у селу Бишево у Рожајама чији остаци и данас постоје, али нема доказа да је то заправо задужбина Јелене Анжујске.
 
Као и други [[Немањићи]] зидала је задужбине. Најпознатија њена задужбина је [[манастир Градац]] (крајем XIII века) где је и сахрањена, као и црква светог Николе у Скадру где је замонашена. Обнављала је велики број светиња, међу њима и [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастир Светих Сергија и Ваха]] на обалама реке [[бојана (река)|Бојане]] код Скадра. Помагала је пуно и католичке светиње.