Природна селекција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 178.148.217.74 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 1:
{{Радови у току}}
'''Природну селекцију''' представљају фактори који елиминишу одређене [[генотип]]ове и на тај начин ремете [[генетичка равнотежа популације|генетичку равнотежу популације]]. Генетички она означава смањење или повећање фреквенције [[ген]]а или генотипова у популацији.
 
'''Природна селекција''' је диференцијално преживљавање и/или размножавање јединки које се разликују у особинама, односно [[Фенотип|фенотипу]]. Јединица селекције може бити ген, јединка или читава популација.<ref>{{Cite book|title=Од молекула до организма - молекуларна и фенотипска еволуција|last=Стојковић|first=Биљана|last2=Туцић|first2=Никола|publisher=Службени гласник|year=2012|isbn=978-86-519-1408-2|location=Београд|pages=424}}</ref> Селекција подразумева одабирање јединки (потомака) који ће чинити следећу генерацију. Издвајањем одређених [[фенотипФенотип|фенотипова]]ова, односно генотипова, они се фаворизују (потпомажу) при чему се мења генетичка структура популације. Кључни механизам [[Еволуција (биологија)|еволуције]] је промена [[Nasleđivanje|наследних]] [[Fenotipska osobina|особина]] карактеристичних за [[Популација (биологија)|популацију]] током генерација. [[Чарлс Дарвин|Чарлс Дарвин је]] популаризовао термин „природна селекција“, супротно [[Veštačka selekcija|вештачкој селекцији]], која је по његовом мишљењу намерна, док природна селекција није.
 
Варијације постоје у свим популацијама [[Организам|организама]]. Оне настају делимично јер се случајне [[Mutacija|мутације]] јављају у [[Геном|геному]] организма и њихово [[Потомак|потомство]] може наследити такве мутације. Током живота појединаца, њихови геноми су у интеракцији са окружењем што узрокује разлике у особинама. Окружење генома обухвата процесе у ћелији, другим ћелијама, другим јединкама, популацијама, [[Врста (биологија)|врстама]], као и абиотичко окружење. Будући да особе са одређеним варијантама особине теже да преживе и размножавају се више од јединки са другим мање успешним варијантама, популација еволуира. Остали фактори који утичу на репродуктивни успех укључују сексуалну селекцију (која је сада често укључена у природну селекцију) и селекцију плодности ([[фекундитет]]).
=== Равнотежна (балансна) селекција ===
 
Природна селекција делује на фенотип, односно особине организма које заправо ступају у интеракцију са околином, али генетичка (наследна) основа сваког фенотипа која му омогућава репродуктивну предност може постати чешћа у популацији. Временом се на овај начин могу формирати популације које су специјализоване за одређене еколошке нише (микроеволуција), што на крају доводи до специјације (појава нових врста, [[макроеволуција]]), а све то значи да је природна селекција кључни процес у еволуцији популације.
 
Природна селекција се често означава и као камен темељац модерне биологије. Овакав концепт су објавили Дарвин и Алфред Расел Валас током презентације радова 1858. године, а разрађен је и у Дарвиновој књизи „Порекло врста” из 1859. године. Природну селекцију описао је аналогно вештачкој селекцији, процесу којим узгајивачи фаворизују животиње и биљке са особинама које сматрају пожељним, попут бољег приноса, отпорности на болести и временске услове итд. Концепт природне селекције првобитно се развио у одсуству валидне теорије наслеђивања због недостатка знања из области генетике.
 
== Терминологија ==
Појам природна селекција најчешће се дефинише као механизам који делује на наследне особине, међутим, природна селекција може бити „слепа“ у смислу да промене у фенотипу могу дати репродуктивну предност без обзира на то да ли је особина наследна или не.<ref>Дарвин, Чарлс (1859)</ref><ref>Фишер, Роналд (1930)</ref><ref>Вилијамс, Џорџ (1966)</ref><ref>Ендлер, Џон (1986)</ref> Понекад је битно разликовати механизме и ефекте селекције. Када је ова разлика важна, научници дефинишу „(фенотипску) природну селекцију„ конкретно као „оне механизме који доприносе селекцији јединки које се размножавају“, без обзира на то да ли је основа селекције наследна.<ref>Haldane, J.B.S. (1954)</ref><ref>Lande, Russell; Arnold, Stevan J. (November 1983). "The Measurement of Selection on Correlated Characters". ''Evolution''. '''37''' (6): 1210–1226. doi:[[10.2307/2408842]]. JSTOR 2408842. <nowiki>PMID 28556011</nowiki>.</ref><ref>Futuyma, Douglas J. (2005)</ref> Каже се да се селекцијом бирају и фаворизују особине које доводе до већег репродуктивног успеха организма, док се оне које смањују успех елиминишу.<ref>Sober, Elliott (1993)</ref>
 
== Механизми ==
 
=== Равнотежна (балансна) селекција ===
 
Један од најпознатијих примера деловања природне селекције на учесталост појединачних генских алела у људским популацијама односи се болест [[српаста анемија|српасту анемију]], болест честа код афричких урођеника. Ову анемију ([[анемија|малокрвност]]) одређује [[доминантан алел]] (S) који доводи до стварања ненормалног [[хемоглобин]]а (HbS). Тај хемоглобин је смањене растворљивости услед чега се не распоређује нормално по [[црвена крвна зрнца|еритроцитима]] па они добијају српаст облик. Измењени хемоглобин има и смањену способност везивања О<sub>2</sub> што доводи до анемије и низа других поремећаја. У хомозиготном стању (SS) ген је [[леталан]] због тешког облика анемије. Особе које су рецесивни хомозиготи (ss) нису анемичне, али зато лако обољевају од [[маларија|маларије]], болести која је честа у Африци. Хетерозиготи (Ss) се одликују највећом животном способношћу јер имају благ облик анемије и истовремено имају и мању шансу да оболе од маларије. Ово је пример за деловање балансне (равнотежне) селекције, која фаворизује хетерозиготе, а одстрањује хомозиготе и тако се у популацији одржавају два алела (S и s).
 
=== Адаптивна вредност ===
{{Посебан чланак|Адаптивна вредност}}
Способност опстанка једног генотипа у природи најбоље се мери бројем [[потомак]]а које он оставља следећој [[генерацији]] (репродуктивни успех).
Линија 25 ⟶ 36:
{{-}}
{{Еволуциона биологија}}
 
{{клица-ген}}
 
[[Категорија:Селекција]]