Живко Павловић — разлика између измена

 
== Породичне прилике ==
[[Датотека:Spomen ploča na kući Živka Pavlovića.jpg|леводесно|мини|250п|Спомен плоча на кући у којој је становао [[Дивизијски генерал]]-[[академија|академик]] Живко Павловић у Београду.]]
Као водник III брдског дивизиона, Живко је упознао Видосаву Деспотовић, кћерку првог директора Учитељске школе Петра Деспотовића, писца педагошких књига, пореклом из [[Сомбор]]а. Видосавина мајка Јелена је била пореклом од богате [[Пречани|пречанске]] породице Бикаревих, блиских у роду са чувеном породицом Дунђерски. Јеленин отац Сава Бикар познат је као пројектант првог друма [[Нови Сад]] – [[Сремски Карловци]]. Видосавин отац Петар Деспотовић погинуо је при повлачењу српске војске надомак [[Крушевац|Крушевца]] 1915, и гроб му никада није био откривен. У просветним круговима био је познат као писац ''Историје педагогије''. Баба Јелена је стално била уз Видосаву и пазила је на Александра, Живковог сина јединца.{{напомена|Живков син Александар је у ствари био осмо дете, рођен 1903. године али стицајем разних околности једино је он остао жив.{{sfn|Љушић|Бојковић|Пршић|Јововић|2000|pp=422–423}}}} Пошто му је тазбина била богата живео је угодним животом и посветио се науци. Дванаест особа радило је као послуга у његовој кући. Такође је помагао брата по оцу, а не тако често угошћавао је мештане свог села кад год би долазили у Београд. Често је посећивао родни Рамаћ, [[Башин]] и одмарао се под [[липа|липом]] која још постоји.{{напомена|Опис Живковог живота је прича његове унуке Видосаве Ибрахимпашић.{{sfn|Љушић|Бојковић|Пршић|Јововић|2000|pp=422–423}}}}{{sfn|Љушић|Бојковић|Пршић|Јововић|2000|pp=422–423}}