Стјепан Фунарић — разлика између измена

1.246 бајтова додато ,  пре 2 месеца
нема резимеа измене
|КПЈ=[[1940]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|служба=[[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПО Југославије]]<br /> [[Југословенска народна армија]]
|године службе=[[1941]] — [[1956]].
|чин=[[пуковник]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]]
|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[7. април]]а [[1921]]. године у [[Слободница|Слободници]], код [[Славонски Брод|Славонског Брода]], у радничкој породици. Основну школу завршио је у родном селу, а гимназију у Славонском Броду [[1940]]. године. У гимназији се повезао са [[Марксизам|марксистички]] оријентисаним ђацима. Члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ) постао је школске године [[1935]]./[[1936|'36]]. У Фунарићевој кући тада је била смештена техника Окружног комитета [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] Славонски Брод. По завршетку гимназије 1940., примљен је у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичку партију Југославије]] (КПЈ), а на [[јесен]] 1940. уписао се на [[Правни факултет Универзитета у Загребу|Правни факултет у Загребу]].
 
Пред рат, Фунарић је остао активан у партијском раду у околициоколини Славонског Брода, а посебно у техници Окружног комитета. Учествовао је на Окружној партијској конференцији за Славонски Брод, одржаној [[22. јун]]а 1941. године недалеко од Брода, којој је присуствовао и секретар [[Централни комитет|Централног комитета]] КПХ, [[Раде Кончар]], а који је дао директиве за даље јачање партијске организације. У извршењу таквих директива, Фунарић је учествовао у првим диверзантским акцијама код Брода, у минирању железничке пруге [[Загреб]]–[[Београд]], те нападима на [[Усташка војница|усташке]] функционере и жандаре у Слободници и [[Сибињ]]у. Ове акције вршила је тзв. Западна диверзантска група [[Славонскобродски партизански одред|Славонскобродског одреда]], формирана у шуми Церовац [[5. јун]]а 1941. године.
 
Фунарић је једно време до краја 1941. боравио на подручју [[Ђаково|Ђакова]] са задатком обнављања рада скојевских организација, стварања [[Народноослободилачки одбори|народноослободилачких одбора]] и њиховом повезивању са [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанима]] и са ОК у Броду. У [[март]]у [[1942]]. године, постао је заменик [[политичкиПолитички комесар|политичког комесара]], а у [[лето]] исте године и политички комесар [[Други славонски партизански одред|Другог славонског одреда]]. После формирања [[Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада|Прве славонске бригаде]], постављен је за секретара бригадногБригадног комитета СКОЈ-а. Са те дужности отишао је [[децембар|децембра]] 1942. године на Први конгрес [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|УСАОЈУједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ) у [[Бихаћ]], где је био представник омладине из [[Славонија|Славоније]]. Тамо је био изабран у Централни одбор УСАОЈ-а.
 
Након [[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]] и повратка у Славонију у марту [[1943]]. године, Фунарић је неко време водио партијске курсеве на [[Папук]]у и [[Диљ]] гори. Ускоро је постао руководилац политоделаПолитодела [[Осамнаеста славонска бригада|Осамнаесте славонске бригаде]], а од [[јесен]]и 1943. заменик политичког комесара [[25. славонска (бродска) бригада|25. бродске бригаде]]. [[Септембар|Септембра]] [[1944]]. отишао је на рад у Политички одел [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. ударне дивизије]], дужност на којој је остао све до краја рата.
 
После рата, био је на разним војним, партијским и другим дужностима. Најпре је био распоређен на рад у [[Одељење за заштиту народа|ОЗНОдељење за заштиту народа]] (ОЗНА) за [[Југославија|Југославију]], затим до [[1956]]. у [[Контраобавештајна служба|служби безбедности]] у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] (ЈНА). Демобилисан је у чину [[пуковник]]а ЈНА. Од 1956. до [[1961]]. године био је на раду у [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централном комитету СКЈ]]. Доцније је био секретар Савезног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР]]-а Југославије]], савезни народни посланик у [[Скупштина СФРЈ|Савезној скупштини СФРЈ]] за Славонски Брод, од [[1967]]. генерални секретар Савезне скупштине, а затим делегат и председник Комисије за избор и именовања у Скупштини СФРЈ.
 
Умро је [[26. август]]а [[1979]]. године у Београду и сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу у Београду]].
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941]]. и више [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су — [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден за војне заслуге|Орден за војне заслуге са великом звездом]], [[Орден за храброст]] и два [[Орден партизанске звезде|Ордена партизанске звезде са пушкама]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.
 
== Литература ==
{{портал|НОБ}}
* ''Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији''. „Седма сила“, Београд 1957. година.
* {{cite encyclopedia |year= 1975|title = [[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]|encyclopedia= |publisher= Младост|location= Београд|id= }}
 
{{Народни хероји-Славонија}}
{{портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|}}
 
{{DEFAULTSORT:Фунарић, Стјепан}}