Филип Бајковић — разлика између измена

(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8)
 
== Биографија ==
Рођен је [[20. мај]]а [[1910]]. године у [[Каиро|Каиру]] у [[Египат|Египту]], где му је отац службовао. Ускоро је са породицом дошао у [[Краљевина Црна Гора|Краљевину Црну Гору]], где је у [[Грађани (Цетиње)|Грађанима]] код [[Цетиње|Цетиња]], завичајном селу његовог оца, завршио основну школу. Затим се уписао у гимназију коју је завршио школске [[1929]]./[[1930|30]]. године у Цетињу. По националности је [[Црногорци|Црногорац]], сељачког социјалног порекла. Детињство је провео у веома тешким материјалним условима, одвојен од оца, који се после [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], у коме је учествовао као добровољац, вратио у Каиро, а [[1922]]. године тамо и умро. Као средњошколац, нарочито у старијим разредима гимназије, активно је учествовао у раду литерарне дружине „Скерлић“ и бавио се културно-уметничком и спортском активношћу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=52}}
 
У [[јесен]] 1930. године, уписао се на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]]. Неколико месеци касније, због тешких материјалних прилика, запослио се у администрацији часописа „Мисао“, где је радио неколико година и упоредо полагао испите на Правном факултету. Доласком у [[Београд]] пришао је напредној студентској омладини и укључио се у револуционарни [[раднички покрет]]. Године [[1932]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Две године касније упућен је на партијски рад на [[Карабурма|Карабурми]] где је у текстилној фабрици [[Влада Илић|Владе Илића]] формирао партијску организацију и био биран за секретара у месном спортском друштву „Београд“.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
[[Фашизам|Фашистички]] напад на Југославију [[април]]а 1941. године, затекао га је у Београду, а капитулација [[југословенска војска|југословенске војске]] у Црној Гори. Као члан Месног комитета КПЈ Бар, учествовао је у припремама за устанак, као и у самом устанку у барском срезу. [[Септембар|Септембра]] 1941. изабран је за члана Месног (среског) комитета КПЈ Цетиње, а месец дана касније и за члана [[Политбиро|Бироа]] Окружног комитета КПЈ Цетиње. [[Фебруар]]а [[1942]]. постао је секретар [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачког одбора]] за срез Цетињски, а два месеца касније заменик политичког комесара [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског партизанског одреда]]. На тој је дужности остао све до формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]] у којој је преузео дужност заменика [[политички комесар|политичког комесара]] Петог батаљона.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
 
Крајем 1942. године премештен је у [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] за руководиоца Политодела бригаде, а у другој половини [[1943]]. године одређен је за инструктора [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] за партијске школе у јединицама и на терену [[Далмација|Далмације]] и [[Босна|Босне]]. Половином [[1944]]. године ступио је на дужност у [[Одељење за заштиту народа|ОЗН]] (ОЗНA) за Југославију. Нешто касније, док су се водиле [[Београдска операција|борбе за ослобођење Београда]], учестововао је у организовању ОЗН-е за [[Војводина|Војводину]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
 
Након ослобођења наставио је да ради у ОЗН-и за Југославију, где је [[1948]]. године добио чин [[генерал-мајор]]а и дужност помоћника министра за питање кадрова. Априла [[1951]]. године, премештен је у Црну Гору, где је у међувремену до [[1963]]. године обављао дужности:{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}