Филип Бајковић — разлика између измена

нема резимеа измене
 
== Биографија ==
Рођен је [[20. мај]]а [[1910]]. године у [[Каиро|Каиру]] у [[Египат|Египту]], где му је отац службовао. Ускоро је са породицом дошао у [[Краљевина Црна Гора|Краљевину Црну Гору]], где је у [[Грађани (Цетиње)|Грађанима]], код [[Цетиње|Цетиња]], завичајном селу његовог оца, завршио основну школу. Затим се уписао у гимназију, коју је завршио школске [[1929]]./'[[1930|30]]. године у Цетињу. По националности је [[Црногорци|Црногорац]], сељачког социјалног порекла. Детињство је провео у веома тешким материјалним условима, одвојен од оца, који се после [[Први балкански рат|Првог балканског рата]], у коме је учествовао као добровољац, вратио у Каиро, а [[1922]]. године тамо и умро. Као средњошколац, нарочито у старијим разредима гимназије, активно је учествовао у раду литерарне дружине „Скерлић“ и бавио се културно-уметничком и спортском активношћу.{{sfn|Народни хероји|1982|p=52}}
 
У [[јесен]] 1930. године, уписао се на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]]. Неколико месеци касније, због тешких материјалних прилика, запослио се у администрацији часописа „Мисао“, где је радио неколико година и упоредо полагао испите на Правном факултету. Доласком у [[Београд]] пришао је напредној студентској омладини и укључио се у револуционарни [[Раднички покрет|револуционарни раднички покрет]]. Године [[1932]]. примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Две године касније, упућен је на партијски рад на [[Карабурма|Карабурми]], где је у текстилној фабрици [[Влада Илић|Владе Илића]] формирао партијску организацију и био биран за секретара у месном спортском друштву „Београд“.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
 
Године [[1935]], приликом провале партијске организације у земљи, откривена је и организација на Карабурми, па је Филип Бајковић ухапшен и осуђен на годину дана строгог затвора, који је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]] и [[Ниш]]у. По изласку са робије упућен је на одслужење војног рока, када је положио и два заостала испита на Правном факултету. Од [[1938]]. до [[Априлски рат|Априлског рата]] [[1941]]. године, радио је као адвокатски приправник у Београду, с тим што је [[1939]]. године поново ухапшен због своје [[комунизамКомунизам|комунистичке]] делатности.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
 
[[Фашизам|Фашистички]] напад на Југославију [[април]]а 1941. године, затекао га је у Београду, а капитулација [[југословенска војска|југословенскеЈугословенске војске]] у Црној Гори. Као члан Месног комитета КПЈ Бар, учествовао је у припремама за устанак, као и у самом устанку у барском срезу. [[Септембар|Септембра]] 1941. изабран је за члана Месног (среског) комитета КПЈ Цетиње, а месец дана касније и за члана [[Политбиро|Бироа]] Окружног комитета КПЈ Цетиње. [[Фебруар]]а [[1942]]. постао је секретар [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачког одбора]] за срез Цетињски, а два месеца касније заменик политичког комесара [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског партизанског одреда]]. На тој је дужности остао све до формирања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте црногорске пролетерске бригаде]] у којој је преузео дужност заменика [[политичкиПолитички комесар|политичког комесара]] Петог батаљона.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
 
Крајем 1942. године премештен је у [[Прва пролетерска ударна бригада|Прву пролетерску бригаду]] за руководиоца Политодела бригаде, а у другој половини [[1943]]. године одређен је за инструктора [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]] за партијске школе у јединицама и на терену [[Далмација|Далмације]] и [[Босна|Босне]]. Половином [[1944]]. године ступио је на дужност у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНA) за Југославију. Нешто касније, док су се водиле [[Београдска операција|борбе за ослобођење Београда]], учестововао је у организовању ОЗН-е за [[Војводина|Војводину]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
Након ослобођења наставио је да ради у ОЗН-и за Југославију, где је [[1948]]. године добио чин [[генерал-мајор]]а и дужност помоћника министра за питање кадрова. Априла [[1951]]. године, премештен је у Црну Гору, где је у међувремену до [[1963]]. године обављао дужности:{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
 
* председник Привредног савета,
* потпредседник владе НР Црне Горе,
* председник Извршног већа [[Скупштина Црне Горе|Скупштине НР Црне Горе]] од [[16. децембар|16. децембра]] [[1953]]. до [[12. јул]]а [[1962]]. године,
* председник Скупштине НР Црне Горе од 12. јула 1962. до [[5. мај]]а 1963. године.
 
У истом периоду, почев од 1953. године, био је посланик у [[Скупштина СР Црне Горе|Скупштини Црне Горе]] и [[Скупштина СФРЈ|Савезној народној скупштини]] и члан Политбироа [[Централни комитет|Централног комитета]] КП Црне Горе.
 
Од 1963. године вршио је дужности у Београду:{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
* савезни секретар за индустрију,
* члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]],
* потпредседник Савезне скупштине,
* члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]] од [[1970]]. године.
 
Умро је [[15. фебруар]]а [[1985]]. године у [[Београд]]у. Сахрањен је [[17. фебруар]]а у Грађанима, код Цетиња.<ref>''Недељна Борба'' 16-17. фебруар 1985, бр. 47-48, 9. стр.</ref>
 
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и осталих страних и [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима су [[Орден народног ослобођења]], [[Орден југословенске заставе|Орден југословенске заставе са лентом]], [[Орден Републике|Орден Републике са златним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и дрјединства|Орден братства и јединства са златним венцем]], [[Орден партизанске звезде|Орден партизанске звезде са сребрним венцем]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са сребрним зрацима]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=53}}
 
== Референце ==
{{Народни хероји-Цетиње}}
{{Народни хероји-рођени ван СФРЈ}}
{{порталбар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{нормативна контрола}}