Златни пресек — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎увод: референца на српском језику
ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 18:
Теорија златног пресека започета је у антици, а свој процват имала је у ренесанси када су уметници, математичари, физичари и астролози тражили савршенство у композицијама познатих структура.
 
Херодот (484. - 424. пне) је записао: „Један египатски свештеник говорећи о облику Кеопсове пирамиде споменуо ми је да је квадрат над њезиномњеном висином једнак површини бочног троугла.”
[[Датотека:Mathematical Pyramid.svg|десно|мини|250px|Математичка пирамида]]
 
Ред 43:
<math>x=\frac{-1+\sqrt{5}}{2}a</math>
 
Сва знања старих Грка објединио је римски архитектархитекта [[Марко Витрувије]] у делу -{''De architectura libri decem''}- или ''Десет књига о архитектури'', посвећеном императору Августу. Писао је о симетрији храмова, а њихове пропорције упоређује с размерама човечовог тела. Витрувије је уцртао људско тело у кружницу, што је касније поново интерпретирао [[Леонардо Да Винчи]]. [[Luca Pacioli|Лука Пакиоли]] (1446–1510) штампао је у Венецији 1509. дело -{''De divina proportione''}-, које је имало велики утицај и након којег златни пресек доживљава праву ренесансу. У њему описује хармонијске особине „божанске размјере”размере”. Књигу је илустровао Леонардо да ВинциВинчи.
 
[[Martin Ohm|Мартин Ом]] 1835. године у другом издању уџбеника -{''Die reine Elementar - Mathematik''}- (Чиста елементарна математика) први пут користи термин златни пресек. Ознаку <math>\varphi</math> је 1909. предложио амерички математичар Марк Бар у част славног старогрчког кипара Фидије (480–430 пне)