|
=== Рани живот ===
Хауард Хјуз рођен је у месту Хамбл (што на енглеском значи „скроман” или „понизан”), у близини [[Хјустон]]а у [[Тексас]]у, 24. септембра 1905, а не на БадњакБадњи дан исте године, као што је касније записано у књизи рођених. На дан кад се родио, бесњело је олујно невреме, што, можда, објашњава погрешан датум у његовом родном листу. Он је, наиме, издан после рођења, јер се ни [[лекар]], ни бабица због невремена нису могли пробити до Хјузове мајке кад су јој започели трудови, те је морала да се породи уз помоћ укућана. Његова мајка Алене Гано била је неуротична богата наследница из [[Далас]]а, а отац Хауард Робард Хјуз подузетник и бушач [[нафта|нафте]] у доба тексашког нафтног бума.
У школи се Хауард, због посесивне и неуротичне мајке која га је поприлично размазила, није превише дружио са својим колегамавршњацима. Кад год би био болестан - а то је било често, јер је био болежљивболешљив - мајка га је позивала да спава у њезинојњеној соби, а отац је спавао сам у гостињској соби на другом спрату. Кад му је било четири године, његов је отац створио велико богатство изумом бушачке опреме ''Хјуз рок итер'', која је знатно унапредила методе вађења нафте у целом [[свет]]у. Том су се опремом могле пробијати и најчвршће [[гранит]]не стене те се она и данас користи.
Уз таквог оца није чудно што је и ХјуyХјy од малена веровао да човек може остварити све што пожели - само ако се довољно потруди. Повучени дечак улагао је голем труд у оно што га је занимало. Често је маштао о пловидби, па је научио [[Морзеова азбука|Морзеове знакове]] и као једанаестогодишњак конструисао први бежични одашиљач у Хјустону како би могао да разговара с поморцима који су пловили на бродовима у [[Мексички залив|Мексичком заливу]].<ref name=encarta>[http://encarta.msn.com/encyclopedia_761553204/Howard_Hughes.html "Howard Hughes."] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060103075357/http://encarta.msn.com/encyclopedia_761553204/howard_hughes.html |date=January 3, 2006 }} ''MSN Encarta online,'' October 21, 2009. Retrieved: January 5, 2008.</ref> За породичну вилу је конструирао интерфон, а потом је успео да стави [[мотор]] на свој [[бицикл]].
Осим оца, на њега су у детињству снажно утицала још два мушкарца. Деда Феликс Хјуз, егоцентрични судија из [[Ајова|Ајове]], који му је објаснио да човек мора прво угодити себи, па тек онда другима, те стриц РупертРоберт, романописац и [[бродвеј]]ски сценариста, дивна особа која се каткад претварала у монструма, попут главног јунака романа [[Роберт Луис Стивенсон|Роберта Луиса Стивенсона]] „[[Strange Case of Dr Jekyll and Mr Hyde|др. Џекила и господин Хајд]]”. Малог Хауарда опчињавале су стричеве приче о Бродвеју и сусретима с глумицама и певачицама.<ref>{{cite web|url= http://www.anb.org/articles/10/10-01809.html|title= American National Biography Online: Hughes, Howard|website= www.anb.org|access-date= August 15, 2017}}</ref>
У школи је Хауард волео [[математика|математику]] и техничкитехничко одгојобразовање, али га је [[голф]] занимао више од учења. Ипак, уписао се на престижни факултет [[Калифорнијски технолошки институт|Калифорнијски технолошки институт]],<ref name=encarta/><ref name="cof.net">[http://www.century-of-flight.net/Aviation%20history/pathfinders/Howard%20Hughes.htm "Howard Hughes."] ''U.S. Centennial of Flight Commission,'' 2003. Retrieved: January 5, 2008.</ref> а касније се пребацио на исто тако цењени Рајс универзитет у Хјустону. Међутим, школу је брзо запустио након што је у деветнаестој години остао без оба родитеља. Мајка му је умрла 29. марта 1922, а отац 14. јануара 1924. Хауард Хјуз је наследио је очево предузеће Хјуз тул кампани, вредну око 900 хиљада долара, у то доба големогроман новац.
=== Одлазак у Холивуд ===
С једне стране, срамежљив и повучен, Хјуз је био истодобно веома амбициозан. Желео је да настави очев посао, те да буде још успешнији од њега. Четири је године управљао очевим предузећем и током тог времена покренуо и неке друге послове. Затим је, 1926, кад му је била 21 година, опчињен тада тек процвалом [[филм]]ском индустријом, отишао у [[Холивуд]] и започео каријеру филмског продуцента. Са собом је повео и супругу, Елу Рајс, жену из угледне тексашке породице, којом се оженио три године раније у Хјустону.
За вођење послова у Холивуду ангажирао је Ноја Дитриха, бившег [[бокс]]ера, који није ни слутио што ће све морати да ради. Током следећих 40 година Дитрих му је био не само књиговођа него и заменскизамена отацза оца, психијатар, човек од највећег поверења, каткад једини којем је неизлечиви ексцентрик веровао. Хјуз је, наиме, свом двоструко старијем запосленику објаснио да сви велики људи имају јасно зацртане циљеве, а његови су да буде највећи играч голфа, најбољи [[пилот]], најјачи филмски продуцент и најбогатији човјекчовек на свету, који ће уз то освојити највише најљепшихнајлепших жена на свету.
Дошавши у Холивуд, Хјуз је одсео у хотелу Амбасадор, окупљалишту људи из света филма, почео се дружити с глумицама, али и посећивати чувени бордел мадам Мод. Висок 193 центиметра, наочит и богат, Хауард је за [[жене]] био неодољив. Једини је проблем био у томе што је био ожењен, те је супругу Елу уверио да се врати у Хјустон.
Брак су до раскида 1929. одржавали [[писмо (порука)|писмима]] и [[телеграм|брзојав]]има, а разводу је придонеладопринела веза с Били Дав, звездом [[неми филм|немог филма]], првом женом у коју се Хјуз истински заљубио. Надлетао је места на којима је снимала и даровао јој јахту, те је Ела шватиласхватила да у браку нема више шта да тражи. Пристала је на накнаду од 1,2 милијунамилиона долара, уместо 10 колико је могла да добије и нестала је из Хјузовог живота. Били је у вези с њим остала дуже неголинего што је ико очекивао, разумела га је и волела, те се тихо повукла кад је шватиласхватила да он никад неће бити само њен, нити дискретан у харањумногобројним похоливудским бројним холивудскимљубавним постељамаавантурама.
=== Анђели пакла ===
Након три неуспешна филма, Хјуз је [[1930]]. произвеонаправио „[[Анђели пакла|Анђеле пакла]]”, ратни филм епске ширине, о пилотима Краљевског зракопловстваваздухопловства у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. За потребе снимања Хјуз је и сам полетиополетео, срушио се, претрпиопретрпео [[потрес мозга]], пао у једнодневну [[Кома|кому]] и пробудивши се из ње отишао право на сет. Ангажовао је пилоте [[каскадер]]е, а по Европи је накуповао много аутентичних британских, француских, немачких и америчких летелица из Првог светског рата. Филм је коштао тада рекордних 3,8 милиона долара, али Хјуз се није жалио кад је и сам шватиосхватио да неће вратити уложени новац, а камоли зарадити. Он је, наиме, већ добио нову играчку: током снимања положио је пилотски испит и добио дозволу, што га је одушевило.
Откако је, наиме, као 14-годишњак први пут летиолетео авионом, постао је опседнут [[ваздухоплов]]има. Та га опседнутост није напустила до краја живота, а изравнонепосредно је утицала на његове прве пословне потезе и успехе. Једном се 1932. чак, да би од темеља научио како функционишу велике ваздухопловне компаније, под лажним именом, запослио прво као достављач, а потом и као копилот у [[Американ ерлајнс]]у, али је убрзо откривен. За разлику од осталих челних људи у авиоиндустрији тог времена, Хјуз је радије време проводио у [[кокпит]]у, него у дворанама за састанке. Након оснивања Хјуз еркрафт компаније у Калифорнији,<ref>{{cite web | title = Howard Hughes, Our Company, History | url = http://www.howardhughes.com/our-company | work = Howard Hughes Company Website | access-date = November 6, 2017}}</ref> већ је знатно увећао свој иметак, те је даровао властити профит у том послу за покретање Медицинског института „Хауард Хјуз”, који и данас постоји.
== Референце ==
|
