Тесла (јединица) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
}}
'''Тесла''' (симбол: '''T''') јесте [[СИ изведене јединице|СИ изведена јединица]] за јачину [[магнетно поље|магнетног поља]] (густину [[магнетски флукс|магнетног флукса]]). На [[Генерална конференција за тегове и мере|Генералној конференцији тежина и мера]] у [[Париз]]у [[1960]]. године, јединица је названа у част [[Никола Тесла|Николи Тесли]],<ref>{{cite web|url=http://www.sizes.com/units/SI.htm |title=Details of SI units |publisher=sizes.com |date=1. 7. 2011 |accessdate=4. 10. 2011}}</ref> по предлогу словеначког
Најјача поља перманентних магнета која се срећу на Земљи су од [[Halbach array|Халбахових сфера]] и могу да буду преко 4,5 T. Рекорд за највише одрживо пулсно магнетно поље су произвели научници из [[Los Alamos National Laboratory|Националне лабораторије Лос Аламос]] кампуса [[National High Magnetic Field Laboratory|Националне лабораторије високог магнетног поља]], прво магнетно поље од 100 тесла на свету.<ref name=lanl>{{cite web|title=Strongest non-destructive magnetic field: world record set at 100-tesla level|url=https://www.lanl.gov/science-innovation/features/science-digests/world-record-set-magnetic-field.php|website=|publisher=Los Alamos National Laboratory|accessdate=6. 11. 2014|ref=lanl}}</ref> У септембру 2018. истраживачи из [[University of Tokyo|Универзитета у Токију]] генерисали су поље од 1200 T, које је трајало око 100 микросекунди користећи електромагнетне флукс компресионе технике.<ref>''D. Nakamura, A. Ikeda, H. Sawabe, Y. H. Matsuda, and S. Takeyama (2018)'', [https://www.u-tokyo.ac.jp/focus/en/press/z0508_00008.html Magnetic field milestone]</ref>
Ред 32:
== Историја ==
Идеја за давање назива јединици за магнетну индукцију по Николи Тесли се јавила када је технички комитет бр. 24 за електричне и магнетне величине и јединице, тело међународне асоцијације стручних удружења, после првог послератног заседања [[1950]]. године у [[Париз]]у националним комитетима упутило допис да размотре да ли да се јединици магнетне индукције уместо „вебер по квадратном метру“ додели име неког научника. Професори Електротехничког факултета у Београду, Павле Миљанић и Александар Дамјановић подносе предлог да јединица добије име тесла. Комитет експерата је 30. јуна 1953. у Опатији дала задужење професору Миљанићу да састави образложење које ће бити упућено националним комитетима. На основу ових одговора је Технички комитет 24 у Филаделфији 1. септембра 1954. године предложио резолуцију да Међународна
Међународни комитет за тегове и мере на заседању које је трајало шест дана од 1. до 6. октобра 1956. године доноси предлог одлуке о усвајању нове јединице мере Ђорђијевог система 11. Генералној конференцији за тегове и мере. Једанаеста Генерална конференција за тегове и мере је одржана у Паризу од 11. до 20. октобра 1960. године. Присуствовале су делегације 34 државе потписнице Метарске конвенције. По традицији је председавао
{{цитат|Овом одлуком се Никола Тесла, Србин из Лике и члан Српске академије наука, заслужено прикључио реду бесмртника на пољу науке и технике, као што су Њутн, Фарадеј, Келвин, Ампер, Волта, Херц, Хенри, Ват и други.|проф. Војин Поповић}}
| |||