Франц Стадлер — разлика између измена

(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8)
Војни рок у [[Југословенска војска|Југословенској војсци]] је одслужио у [[Славонски Брод|Славонском Броду]], након чега се запослио у Поштанској штедионици у Љубљани. Био је веома активан у спортским друштвима. Још као дечак од шест година је почео да вежба у спортском друштву „Слобода” у Шишки. Био је члан ове организације све до њеног распуштања, а након тога је [[1935]]. године прешао у [[Соко Краљевине Југославије|соколско друштво]], где је био активан све до почетка [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата у Југославији]]. Поред лаке [[Атлетика|атлетике]] бавио се и скоковима у воду у спортском друштву „Илирија” у Љубљани, а био је и на гимнастичком течају у [[Београд]]у.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}}
 
За омладински [[Раднички покрет|револуционарни покрет]] га је заинтересовао његов комшија и друг [[Звонимир Рунко]], који је био члан тада илегалног [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ). Једно време су заједно тренирали у „Соколу”, али су Звонимира касније искључили из организације због везе са комунистима. Како је знао да је Франц симпатизер [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], Звонимир му је повремено доносио револуционарну и [[Марксизам|марксистичку]] литературу. Код момка из сиромашне радничке породице, који је био васпитаван у борбеном духу, ова литература је брзо пробудила интересовање за омладински револуционарни раднички покрет.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}}
 
Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупације Југославије]], [[1941]]. године Франц се преко Звонимира Рунка укључио у [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП), чији је организатор у Шишки био [[Франц Равбар]]. Заједно са Рунком, Франц је био члан ударних група [[Служба обавештавања и безбедности|Службе обавештавања и безбедности]] (ВОС), које су у лето 1941. године вршиле оружане акције и саботаже у [[Љубљана у Народноослободилачкој борби|окупираној Љубљани]] и њеној околини. Овде се Франц упознао и повезао са Златом Божичем и Надом Ћамерник, од којих је добио задатак да ради на организовању одбора [[Ослободилачки фронт Словеније|Ослободилачког фронта Словеније]] (ОФ), а на препоруку Рунка је био примљен у чланство [[Савез комуниста Словеније|Комунистичке партије Словеније]] (КПС).{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}}
 
Најпре је био члан теренскогТеренског одбора Ослободилачког фронта, а затим квартовског одбора ОФ у Шишки, где је био задужен за рад технике, односно за растурање илегалне литературе и летака Ослободилачког фронта. Како је ОФ био вишестраначка организација, којој су се поред комуниста прикључили и представници „Сокола” и [[Хришћански социјализам|хришћанских социјалиста]], Франц је у квартовском одбору ОФ у Шишки био представник Комунистичке партије.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}}
 
[[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.|Новембра 1941.]] године као способан активиста је био укључен у најужи круг организатора устанка у Шишки, па је од Франца Равбара добио ново задужење — постао је секретар Службе обавештавања и безбедности (ВОС). Убрзо након тога, почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.|децембра]] у Љубљани је био ухапшен [[Антон Тоне Томшич|Тоне Томшич]] секретар ЦК КП Словеније, па су одбори ВОС добили задатак да га ослободе. У организацији и извршењу акције бекства из затвора на Блајвајсовој цести у Љубљани учествовао је и Франц, али она није успела, јер је кључ за отварање ћелије био лоше направљен. Како се у акцијама Службе обавештавања и безбедности истакао као предузимљив и храбар борац, постепено је преузимао све одговорније функције, па је [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|марта 1942.]] године постао командир групе ВОС, а у мају исте године најпре заменик, па потом командир Службе обавештавања и безбедности у Љубљани. Упоред са овим илегалним акцијама, све време је до одласка у партизане [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1943.|јуна 1943.]] године он је радио у Поштанској штедионици у Љубљани.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}}
 
[[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.|Октобра 1942.]] године је по налогу руководства Ослободилачког фронта и КП Словеније, организовао и извршио атентат на [[Марко Натлачен|Марка Натлачена]], бившег бана [[Дравска бановина|Дравске бановине]] и сарадника окупатора. Атенат је извршен [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1942.#13. октобар|13. октобра]] у Љубљани, када је Франц преобучен у свештеника ушао у кућу Натлачена и убио га. Поред Франца у организацији атентата су учествовали и други припадници ВОС, међу којима — Лидија Дермастиа Лиза, Фрањо Кроупа Ацко, Јоже Ројц Ладо, Нуша Пирјевец и [[Едо Брајник]]. Убрзо након ове акције, [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.|новембра 1942.]] године је постао командант Народне заштите за Љубљану, која је била шира и масовнија организација у оквиру Ослобоидлачког фронта и у којој је деловала Службе обавештавања и безбедности. Јединице Народне заштите имале су у окупираној Љубљани око 1.500 активиста.{{sfn|Народни хероји|1982|p=207}}