Андрија Пејовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene |
|||
Ред 33:
Средином јуна 1942. године, након повлачења главнине партизанских снага из Црне Горе, био је упућен на политички рад на подручје Цетињског среза. Као секретар Међуопштинског комитета КПЈ за Ријечку и Љуботињску општину, на овом подручју је радио до капитулације Италије, [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.#9. септембар|9. септембра 1943.]] године. Од септембра 1943. до половине августа 1944. године је био најпре [[политички комесар]], а потом командант обновљеног [[Ловћенски партизански одред|Ловћенског партизанског одреда]], па заменик команданта [[Шеста црногорска ударна бригада|Шесте црногорске ударне бригаде]] и кратко време, начелник Другог одељења Штаба [[Други ударни корпус НОВЈ|Другог ударног корпуса]]. Од половине августа до децембра 1944. године био је помоћник начелника Другог одељења [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], а од тада до краја рата делегат Врховног штаба при Штабу Прве бугарске армије.{{sfn|Народни хероји|1982|p=84}}{{sfn|Народни хероји|1982|p=85}}
Од завршетка рата до априла [[1946]]. године је био шеф југословенске делегације за ратне злочине при Штабу америчке армије за Европу, у [[Висбаден]]у. Од априла 1946. до априла [[1963]]. је радио у Државном секретаријату за унутрашње послове ФНРЈ, као начелник Контролног одељења, помоћник начелника и начелник Главне управе [[Милиција СФРЈ|Народне милиције]], помоћник министра и државни подсекретар, а од априла 1963. године је био савезни јавни правобранилац. Пензионисан је [[1. јануар]]а [[1977]]. године. Имао је чин [[генерал-пуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]] у резерви, а био је члан Савета [[Социјалистичка Република Црна Гора|Социјалистичке Републике Црне Горе]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=85}}
Умро је [[10. април]]а [[1997]]. године у [[Београд]]у.
| |||