Александар Мирић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 4:
У периоду од [[1919]]. до [[1921]]. године био је ангажован у социјалдемократским синдикатима у [[Краљевина Мађарска|Мађарској]]. Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) постао је [[1924]]. године. Решењем [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] [[1932]]. године био је упућен на школовање у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]].
 
У [[ШпанијаДруга шпанска република|Шпанију]] је отишао из Совјетског Савеза [[20. октобар|20. октобра]] [[1936]]. године. Ступио у батаљон ''Толман'' као командир одељења и био тешко рањен у борбама под [[Мадрид]]ом [[20. новембар|20. новембра]] 1936. године. У мају [[1937]]. се прикључио батаљону ''Ђуро Ђаковић'', а два месеца касније је послат у [[Валенсија|Валенсију]] као део специјалне групе. Од октобра 1937. године је радио у контролним органима [[Интернационалне бригаде|Интернационалних бригада]]. Након евакуације [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]] [[1939]]. године у [[Француска|Француску]], био је интерниран у логор Аржеле, па Гирс, и на крају Верне.
 
У [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|окупирану Југославију]] вратио се [[1941]]. године и у септембру исте године одлази у [[Загреб]], где је илегално радио за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Ухапшен је маја [[1942]], и до марта [[1945]]. године се налазио у логорима. По ослобођењу земље радио је у [[Одељење за заштиту народа|Одељењу за заштиту народа]] (ОЗНА) у [[Београд]]у. Након доношења [[Резолуција Информбироа|Резолуције Информбироа]] [[1948]]. године, иступио је из чланства КПЈ.<ref>{{Cite book|title=Ђ. Нећак, Елаборат за изложбу „Шпански грађански рат“, Музеј Војводине|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=|id=}}</ref>