Пеко Дапчевић — разлика између измена

Ускоро је у борбама испољио своје војничке способности и постао командир чете. На фронту код [[Ебро|Ебра]] поново је рањен у главу, а [[1938]]. године рањен је трећи пут у руку. У разним борбама (Кинто, Белчите и [[Каталонија]]) испољио је високе ратничке способности. За кратко време напредовао је од [[десетар]]а до [[поручник]]а [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]]. Коначно, имао је чин [[капетан]]а.
 
Када је фебруара [[1939]]. године после пораза Шпанске републиканске армије са осталим [[југословени у Шпанском грађанском рату|добровољцима]] прешао француску границу, чекали су га концентрациони логори. Реакција [[Француска|Француске]] бацила га је, заједно са осталим борцима Интернационалних бригада, у концентрациони логор у [[Аржеле на Мору|Аржелеу]] (''-{AngelesArgelès}-''). С групом својих пријатеља из Шпаније, француска полиција га је затворила у тврђаву Кољуре. У логору је остао до октобра [[1940]]. године. Тада су Пеко Дапчевић и [[Фадил Јахић Шпанац]] добили задатак да побегну из логора и да организују бекство осталих другова. У вези с тим, Пеко Дапчевић је у априлу [[1941]]. године отишао на рад у [[Аустрија|Аустрију]], одакле је организовао бекство и пребацивање другова у [[Краљевина Југославија|Југославију]].
 
=== Народноослободилачка борба ===