Георгије I Грузијски — разлика између измена

'''Георгије I Грузијски''' (998/1002 - 16. август [[1027]]) - краљ [[Грузија|Грузије]] ([[1014]]-[[1027]]) из династије Багратионa. Већи део своје владавине ратовао је са [[Византијско царство|Византијским царством]].

 

'''Георгије I''' је рођен у [[Абхазија|Абхазији]] или [[Иберија|Иберији]] (Западна Грузија) <ref>Foundation for Medieval Genealogy, «[http://fmg.ac/Projects/MedLands/GEORGIA.htm#GurgenIKartlidied1008 Georgia — Gurgen I of Kartli]» [archive] (consulté le 27 juillet 2009). </ref> [[996|996.]] године [1] или [[998|998.]] <ref name="автоссылка2">Marie-Félicité Brosset, op. cit., p. 310.</ref> године , или, према каснијој верзији грузијских хроника, [[1002.]] године. Краљ [[Баграт III од Грузије]] је до [[1010|1010.]] успео да победи своје ривале - владаре [[Кахетија|Кахетије]] и Херетија, припојивши ове поседе свом царству <ref>Marie-Félicité Brosset, Histoire de la Géorgie, de l'Antiquité au XIXe siècle, Saint-Pétersbourg, 1848-1858, p. 299.</ref>. После смрти оца Баграта III 7. маја 1014. године, <ref>Marie-Félicité Brosset, op. cit., p. 302.</ref> Георгије је у својој 16-тој година наследио краљевства [[Абхазија|Абхазију]], [[Краљевина Картлија|Картли]] и [[Кахетија|Кахетију]], уједињене у јединствену државу [7]. Тако се испоставило да је отац младог принца, који је успео да прошири утицај Грузије на [[Јерменија|јерменску]] <ref>Marie Félicité Brosset, op. cit., p. 301, et note 1.</ref> и северно-кавкаску земљу [9], један од најмоћнијих монаха на [[Кавказ|Кавказу]] <ref>René Grousset, Histoire de l’Arménie des origines à 1071, Paris, Payot, 1947 (réimpr. 1973, 1984, 1995, 2008), 644 p., p. 537.</ref>.

 

Цар Георгије такође је био приморан да уклони „Ран“ и „Какх“ из очеве титуле, задржавши само следећу титулу „Краљ Абхаза и Картвела“ (пуни наслов: „Краљ Абхаза, Картвела, Ранса, Каха и Јермена. ") <ref>Nodar Assatiani et Otar Janelidze, History of Georgia, Tbilissi, 2009, p. 176.</ref>

 

Када је Баграт III умро 1014. године, грузијско краљевство се могло описати као „главна снага Кавказа“. У ствари, у то време је само неколико држава могло то да захтева. Севернокавкаска племена су била под утицајем Грузије на основу суверенитета, мада су нека племена (попут Алана) била фактички ван јурисдикције Багратиона <ref name="автоссылка1">David Mouskhelichvili, Atlas de l'Histoire de la Géorgie, Tbilissi, 2003, p. 20.</ref>

 

Треба напоменути да када Баграт III није успео да у потпуности заврши политичко уједињење земље и ојача централну моћ монарха. Тбилиси са областима суседним граду још увек је био у рукама арапског емира <ref>История Грузии в 3-х томах. Том 1 (с древнейших времен до 60-х годов XIX века). Редколлегия: Н.А. Бердзенишвили (главный редактор), В.Д. Дондуа, Г.А. Меликишвили. Тбилиси, (1962), стр. 69.</ref>.

 

Главни политички и војни догађај током владавине Георгије је био је рат са Византијом. Сукоб је започео побуном Давида III Куропалата против цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]], услед чега су се Тао-Кларјети и суседне земље, након смрти Давида III, морали повући назад у Византијско царство. Давидов наследник - Баграт III - није успео да спречи овај повратак. 1015.-1016., Георгије је заузео Тао-Кларјети, ступивши у савез са Фатимидским калифом [[Ел Хаким би Амр Алах|Ал-Хаким]]<nowiki/>ом, чије су акције присилиле Василија II да се уздржи од тренутног одговора на грузијски напад.

 

Георгије није имао времена да се освети за пораз, јер је неочекивано умро у Триалетију 16. августа [[1027|1027.]] Сахрањен је у храму Баграт у [[Кутаиси|Кутаисију]].

 

<references />