Мит — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 24:
Систематичнији покушај да се мит објасни као самосталан свијет свијести, несводив на било коју другу њену познату форму, донијела је [[Шелинг|Шелингова]] филозофија. Учитељ многих [[романтизам (књижевност)|романтичара]], овај класик њемачког филозофског [[идеализам|идеализма]] уложио је напор да тај свијет спонтаности одреди законитошћу која му је иманентна. Али у његовој филозофији је остављен битан удио ''Апсолуту'', који у миту сам себе почиње да открива.
 
Са становишта критичке филозофије знатнији покушај објашњења природе мита учинио је Е. Касирер у дјелу ''Philosophie der symbolischen Formen (Филозофија симболичких форми)'', чији је други дио (1925) посветио митском мишљењу. Посматрајући мит као такав вид [[симболизам|симболичког]] изражавања гдје се [[симбол]]и не разликују од предмета које симболизују (ријечи од значења, слике од ствари, идеално од реалног), он подржава новије [[етнологија|етнологе]] који су извор мита тражили у [[ритуал]]има. Драматичност изненадних [[метаморфоза]], које чине да се у митском свету све може преобратити, он објашњава спонтаним увиђањем унутарњеунутрашње солидарности свих видова живота. У том смислу се мит Касиреру указао као објективација човјековог друштвеног искуства, гдје се [[емоција]] претвара у слику; приказана у миту и сама смрт постаје подношљивија.
 
Полазећи са својих становишта, [[митологија|митологијом]] се живо баве етнологија, [[психоанализа]], [[семиотика]], али трагања за суштином мита у савременој [[антропологија религије|антропологији]] се настављају и стара колебања у одређивању његове суштине трају. У свим митовима пада у очи јединство извијесног схватања и осјећања свијета и воља да се тај свијет сачува у виду који је пожељан. Као објашњење култа митска прича је истовремено и [[морал]]ни кодекс, [[политика|политичко]]-[[право|правна]] [[повеља]], [[историја]] и [[економија]] племена, [[алхемија|алхемијска]] формула, пјесничка ријеч – и истовремено није још ниједно од тога. Гледан из перспективе развијеније свијести, мит је израз културе у којој посебне форме друштвене свијести, као што су [[религија]], право, морал, [[наука]] и [[умјетност]], још нису диференциране.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мит