Српска ћирилица — разлика између измена

'''Српска ћирилица''' је адаптација [[Ћирилица|ћирилице]] за [[српски језик]], коју је [[1811]]. године уобличио српски лингвиста [[Вук Стефановић Караџић]]. Писмо се користи у српском и [[Бошњачки језик|бошњачком језику]]. Незнатно измењениизмијењени облик се користи у [[Црногорски језик|црногорском језику]].

Караџић је српску ћирилицу засновао на претходном „[[Славеносрпски језик|славеносрпском]]” писму, по принципу „пиши као што говориш, а читај као што је написано”, уклањајући застарелазастарјела слова и слова која представљају јотоване [[Самогласници|самогласнике]], уводећи слово -{Ј}- из [[Латиница|латинице]] уместоумјесто њих, и додавају неколико сугласника за специфичке звуке у српској фонологији. Хрватски лингвиста [[Људевит Гај]] [[1835]]. године, водећи се истим принципима, уобличио је [[Гајица|хрватску латиницу]] заснивајући је на [[Чешка латиница|чешкој латиници]].

[[Датотека:Пример српске ћирилице.png|мини|400п|десно|ПримерПримјер правилног курзивног писма савремене српске ћирилице]]

На следећојсљедећој табели налазе велика и мала слова српске ћирилице, заједно са симболима [[Међународна фонетска абецеда|међународне фонетске абецеде]]:

Према традицији, [[Глагољица|глагољицу]] су створили византијски хришћански мисионари и браћа [[Ћирило и Методије]] [[860е|шездесетих година]] [[9. век|9. векавијека]], током [[Покрштавање Словена|покрштавања Словена]]. Глагољица је изгледа старија, настала је приеприје увођења хришћанства, а Ћирило ју је само формализовао и проширио тако да покрије негрчке гласове. Ћирилицу је створио Ћирилов ученик по налогу бугарског кнеза [[Борис I|Бориса -{I}-]], вероватновјероватно у [[Преславска књижевна школа|Преславској књижевној школи]] [[890е|деведесетих година]] 9. векавијека.<ref name=cub>{{cite book|last=Daniels|first=edited by Peter T.|last2=Bright|first2=William|title=The world's writing systems| year=1995|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-507993-7|edition=[Nachdr.]}}</ref>

=== СредњовековнаСредњовјековна српска ћирилица ===

ДеоДио српске књижевне баштине из средњег векавијека су деладјела као што су [[Вуканово јеванђеље]], [[Законоправило]], [[Душанов законик]], [[Минхенски псалтир]] и остали. Прва књига штампана на српском је [[Цетињски октоих]], штампана [[1494]]. године.