УРођен као ванбрачни син чувеног кондотијера [[Муцио Сфорца|Муција Сфорце]], Франческо је у служби миланског војводе Филипа Марија Висконтија ({{Јез-итал|Filippo Mario Visconti}}) ратовао је против [[Млетачка република|Млетачке републике]] и [[Папска држава|Папе]]. Женидбом 1441. са Висконтијевом ћерком, добио је [[Понтремоли (Маса-Карара)|Понтремоли]] и [[Кремона|Кремону]], и наследство [[Миланско војводство|Миланског војводства]]. Када је 1447. у Милану избила побуна грађана, којом је протеран Висконти и основана ''Амброзијанска република'', Сфорца је 1449. после опсаде заузео град. Као милански војвода, еластичном политиком и савезима стекао је право на [[Република Ђенова|Ђенову]], а миром у Лодију (1454) консолидовао је, за неко време, прилике у северној Италији.<ref name=":0" />
