Тексашка револуција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознака: уређивање извора (2017)
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 47:
 
==Background==
Након неуспјелог покушаја Француске да [[French colonization of Texas|колонизује Тексас]] у касном 17. вијеку, Шпанија је развила план да насели регион.<ref>Weber (1992), pp. 149–154.</ref> На његовом јужном ободу, дуж ријека Медине и Нуецес, шпански Тексас се граничио са провинцијом Коавила.<ref name=edmondson6>Edmondson (2000), p. 6.</ref> На истоку, Тексас се граничи са [[Louisiana (New France)|Луизијаном]].<ref name=edmonson10>Edmondson (2000), p. 10.</ref> Након [[Куповина Луизијане|куповине Луизијане]] 1803, Сједињене Државе такође полажу право на земљу западно од ријеке Сабине, све до ријеке Рио Гранде.<ref name=weber291>Weber (1992), p. 291.</ref> Од 1812. до 1813. анти-шпански републиканци и амерички [[тfilibuster (military)|филибастери]] побунили су се против [[Шпанска Империја|Шпанске импеије]] што је данас познато као [[Gutiérrez–Magee Expedition|Гуитерез-маре експедиција]] током [[Мексички рат за независност|рата за независност]].У почетку су побеђивали у биткама и заузели многе тексашке градове од Шпаније што је довело до проглашења независности државе Тексас у саставу Мексичке Републике 17. априла 1813. године. Ноца тексашка влада и армија су дочекали своју пропаст код [[Битка код Медине|Битке код медине]] у августу 1813. 20 миља јужно од [[San Antonio|Сан Антониа]], гдје је 1,300 од 1,400 побуњеника убијено убијено у бици или погубљено послије битке ројалистички војници. Била је то најкрвавија битка у историји Тексаса. Шпански ројалисти су заробили и погубили 300 званичника републичке владе у Сан Антонију убрзо након битке. [[Антонио Лопез де Санта Ана]], будући [[предсједник Мексика]], борио се у овој бици као ројалиста и слиједио наређења својих претпостављених да не узимају затворенике. Још једна занимљива белешка су два оца оснивача Републике Тексас и будући потписници Тексашке декларације о независности 1836. године, Хосе Антонио Наваро и Хосе Франциско Руиз, учествовали у експедицији Гутиерез-Маге.<ref>https://tshaonline.org/handbook/online/articles/qfm01 . Retrieved 2 September 2017.</ref> Иако су се Сједињене Државе званично одрекле те тврдње као дио [[Трансконтинентални споразум|Трансконтиненталног споразума]] са Шпанијом 1819. године, многи Американци су наставили да верују да Тексас треба да припада њиховој нацији,<ref group=Note>Spain did not ratify the treaty until February 1821, in the hopes that the delay would stop the Americans from recognizing Mexico as an independent country. Weber (1992), p. 300.</ref> many, Americansмноги continuedАмериканци toсу believeнаставили thatда Texasверују shouldда belongТексас toтреба theirда nationприпада њиховој нацији,<ref name=weber299and300>Weber (1992), pp. 299–300.</ref> а током следеће деценије Сједињене Државе дале су неколико понуда за куповину региона.<ref name=lack5/>
 
Након [[Мексички рат за независност|рата за независнос]], Тексас је постао дио [[Мексико|Мексика]]. Према [[1824 Constitution of Mexico|Уставу из 1824]], који је земљу дефинисао као [[федерална република|федералну републику]], провинције Тексас и Коахуиља су комбиноване и постале држава [[Coahuila y Tejas]].<ref group=Note>For the purposes of this article, "Texas" refers to the area north of the Medina and Nueces Rivers and west of the Sabine River. "Coahuila y Tejas" comprises both Texas and the province of Coahuila. The "Republic of Texas" includes Texas and the land between the Nueces River and the Rio Grande.</ref><ref name=manchaca161and62>Manchaca (2001), pp. 161–2.</ref><ref name=vazquez51>Vazquez (1997), p. 51.</ref> TТексас је добио само једно место у државном законодавном телу, које се састало у [[Салтиљо|Салтиљу]], удаљен стотинама миља.<ref name=davis63>Davis (2006), p. 63.</ref><ref name=edmndson72>Edmondson (2000), p. 72.</ref> После неколико месеци протестовања Тејаноса (становници Тексаса рођени у Мексику) огорчени губитком политичке аутономије, државни званичници сложили су се да од Тексаса направе департман нове државе, са фактичким главним градом [[Сан Антонио|Сан Антониу]].<ref name=davis63/>