Zgrada BIGZ-a — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 2:
'''Zgrada BIGZ-a''' u [[Beograd]]u je jedno od najpoznatijih [[arhitektura|arhitektonskih]] ostvarenja [[jugoslavija|jugoslovenske]] [[moderna|moderne]]. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između [[1934]]. i [[1941]]. godine<ref>[http://jelenastojkovic.blogspot.com/2009/05/citati-pisati-bigz-fenomenologija.html Čitati / Pisati BIGZ: Fenomenologija zgrade], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> (temelji su osvećeni 27. novembra 1937.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/11/28?pageIndex=00007 "Vreme", 28. novembar 1937, pp. 7]. digitalna.nb.rs (pristup. 28.11.2015)</ref>), po projektu arhitekte [[Dragiša Brašovan|Dragiše Brašovana]] u obliku ćiriličnog slova [[P]], nalik na štamparsku mašinu.<ref name="politika">[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t1171.lt.html Zgrada Bigza – oživeli kolos na Senjaku], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Tada četvrta štamparija po veličini u Evropi, najveći objekat u Jugoslaviji, jedan od najvećih na Balkanu, s visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. Prvi put je primenjena tehnika da se temelj postavi na ploči od armiranog betona, "jastuku" debelom metar i po.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/11/30?pageIndex=00011 "Politika", 30. nov. 1939]</ref>
Zgrada Bigza se nalazi na [[Senjak]]u i dominira ovim delom grada i predstavlja orijentir i referentnu tačku.<ref>[http://arhitekturabezbeograda.wordpress.com/2009/07/10/zgrada-bigz-a-nije-izgubila-nista-od-svoje-aktuelnosti/ Zgrada BIGZ-a nije izgubila ništa od svoje aktuelnosti], Приступљено 4. 5. 2013.{{непоуздан извор}}</ref> U doba „zlatnog socijalizma“ BIGZ je zapošljavao skoro 3.000 ljudi. BIGZ je [[1990e|1990-ih]] prepušten nemaru, da bi se poslednjih nekoliko godina u zgradu, pored nekoliko firmi, uselio veliki broj mladih umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara i [[di-džej]]eva. Većinski vlasnik je '''Beogradski izdavačko-grafički zavod''' ([[BIGZ]]) koje izdaje prostor u zakup. Na 25.000 upotrebljivih metara kvadratnih (10.000 metara hodnika) zgrade nalaze se štamparije, skladišta, kancelarije, muzički studiji, likovni ateljei, zanatske i umetničke radionice, škola kapuere, radio-stanica, kulturni centar, cirkus
Zgrada BIGZ-a je posebno značajna za [[Nova srpska scena|novu srpsku scenu]]. U zgradi Bigza vežba više stotina bendova među kojima su: [[Štrebersi]], [[DžDž]], [[Bas i Stega]], [[Metak Za Zlikovca]], [[Autopark]], [[Petrol (višeznačna odrednica)|Petrol]], [[Репетитор|Repetitor]], [[Sinestezija]], [[Tobija (bend)|Tobija]], [[Damjan od Resnika]], [[Bolesna Štenad]], [[Brigand]], [[Vox Populi (bend)|Vox Populi]], [[Dažd]], [[S.A.R.S.]] i mnogi drugi.<ref>[http://blog.b92.net/text/12363/Zgrada%20je%20%C5%BEiva%20%2B%20Festivalito!%202/ Zgrada je živa + Festivalito! 2], Приступљено 4. 5. 2013.</ref><ref>[http://www.izlazak.com/index.php/home/62-film/824-bigz-na-povetarcu Bigz na Povetarcu], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> Muzičari BIGZ-a, organizovani u udruženje nazvano „Manekeni Bigza“, organizuju niz manifestacija, među kojima su ''Festivalito'' i ''Bigz na Povetarcu''.<ref>[http://www.popboks.com/vest.php?ID=15035 Nastavak manifestacije Bigz na Povetarcu] {{Wayback|url=http://www.popboks.com/vest.php?ID=15035 |date=20110318222636 }}, Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
| |||