Пас — разлика између измена

33 бајта уклоњена ,  пре 2 месеца
м
Враћене измене корисника 109.92.144.232 (разговор) на последњу измену корисника 87.116.166.143
(slova)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање визуелно уређивање враћено
м (Враћене измене корисника 109.92.144.232 (разговор) на последњу измену корисника 87.116.166.143)
ознака: враћање
| synonyms = ''Canis familiaris'' <small>[[Карл фон Лине|Linnaeus]], 1758<ref name=linnaeus1758>{{cite book|last=Linnæus|first=Carl|title=Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I|year=1758|publisher=Laurentius Salvius|location=Holmiæ (Stockholm)|url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/80764#page/48/mode/1up|edition=10|accessdate=11. 2. 2017|language=Latin| pages = 38–40}}</ref><ref name=iczn1926>{{cite journal|title=Opinions and Declarations Rendered by the International Commission on Zoological Nomenclature – Opinion 91|journal=Smithsonian Miscellaneous Collections |year=1926|volume=73|issue=4|url=https://www.biodiversitylibrary.org/item/35815#page/173/mode/1up}}</ref><small>
}}
'''Пас''', такође познат и као '''домаћи пac pas je takodje i jedna velika mackaпас''' ({{јез-лат|Canis lupus familiaris}}), је припитомљени [[сисари|сисар]] (''-{Mammalia}-'') из породице [[Пси|паса]] (''-{Canidae}-''). [[Археологија|Археолошки]] налази доказују да пас најмање 9.000 година живи уз [[човек]]а, иако постоје индиције да се тај период продужи на читавих 14.000 година<ref name="skot" >{{harvnb|Scott|1965|pp=}}</ref>. [[Фосил]]ни остаци показују да су преци модерног пса живели уз човека још пре 10.000 го динагодина<ref>[http://www.abc.net.au/science/news/stories/s513072.htm Humans live a dog's life]». [http://www.abc.net.au/ abc.net.au], 26. март 2002. Приступљено:20. јул 2009.</ref>.
 
ДаасДанас постоји око 40 милиона паса и око 800 раса (што је више него било која друга врста [[животиње]]<ref>Swaminathan, Nikhil. {{Cite web|url=http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=different-dog-breeds-same-species |accessdate=19. 6. 2018 |title=Why are different breeds of dogs all considered the same species? |archive-url=https://web.archive.org/web/20110319220458/http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=different-dog-breeds-same-species |archive-date=19. 3. 2011 |url-status=dead |publisher=Scientific American.}}</ref>) најразличитијих димензија, физиономије и темперамента, и које представљају најразличитије веријетете боје и врсте длаке. Пас је уско повезан са човеком, коме служи као [[кућни љубимац]], као чувар, водич, [[Овчар (пас)|овчар]] и др. Пас је једна од најраспрострањенијих животиња на свету чију популарност надмашује једино [[мачка]] (''-{Felis catus}-'').<ref name="coppinger">{{harvnb|Coppinger|Coppinger|2001|p=352}}</ref>
 
Пас је подврста [[вук|сивог вука]] (''-{Canis lupus}-''), за кога се верује да је директни предак пса<ref>Lindblad-Toh, K, et al.. «Genome sequence, comparative analysis and haplotype structure of the domestic dog». Nature, vol. 438,}- pp. 803–819.</ref>. Најновија истраживања потврђују да је пас био по први пут припитомљен на истоку [[Азија|Азије]], највероватније у [[Кина|Кини]].<ref name="Savolainen" >Savolainen, Peter; Ya-ping Zhang, Jing Luo, Joakim Lundeberg, i Thomas Leitner. «[http://adsabs.harvard.edu/abs/2002Sci...298.1610S Genetic Evidence for an East Asian Origin of Domestic Dogs]». Science, vol. 298, 5598</ref> Такође, није сигурно да сви домаћи пси потичу од исте групе или се процес доместикације поновио више пута на више места.