Миодраг Вујовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 18:
 
== Живот ==
== Медијски рад ==
Рођен је 1964. у Никшићу.<ref name="„Чувар светих хумки“ у Македонији">{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/rts/ci/RTS+Satelit/story/1516/%D0%A1%D0%90%D0%A2+%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/942526/%E2%80%9C%D0%A7%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%80+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85+%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%BA%D0%B8%E2%80%9C+%D1%83+%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8.html|title=„Чувар светих хумки“ у Македонији|author=|authorlink=|coauthors=|date=19. 8. 2011.|format=|work=|publisher=Радио-телевизија Србије|pages=|language=ср|archiveurl=|archivedate=|quote=|accessdate=23. 2. 2012.}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Током распада Југославије је извјештавао из Републике Српске Крајине, Републике Српске а касније и са Космета.<ref name="„Чувар светих хумки“ у Македонији"/> Оснивач је и власник издавачке куће „Принцип Прес“, као и часописа „Србија - Национална ревија“ чије је уредник.<ref name="„Чувар светих хумки“ у Македонији"/>
Објавио је више хиљада чланака, огледа, репортажа, путописа и других текстова. Извештавао са ратом захваћених простора некадашње Југославије 1990–их, од Републике Српске Крајине до Косова и Метохије. Први је ратни извештач са ових простора који је, уласком у Мостар, успео да пређе на другу страну фронта.
 
Аутор је више стотина емисија, репортажа и прилога за Други програм Радио Београда.
 
Аутор је документарног филма ''Чувар светих хумки ''о Ђорђу Михаиловићу, чувару Српског ратничког гробља у Солуну. Уредник је и коаутор телевизијске емисије ''Од злата јабука''.
 
== Издавачки и уреднички опус ==
Приређивач је капиталних издања на више светских језика, као што су монографије: ''Туристичка библија Србије'', ''Србија – од злата јабука'', ''Бој изнад векова – стогодишњица Кумановске битке'', ''Србија – друмовима, пругама, рекама'' и др.
 
Руководилац је више пројеката из области културе, међу којима су значајнији „Србија на међународним сајмовима књига &nbsp;– Лајпциг, Пекинг, Москва, Франкфурт 2019“ као и пројекат из области дигитализације &nbsp;културног наслеђа и савременог стваралаштва „Србија национална ревија — пут у дигитализовани свет културне баштине Србије“.
 
== Награде и признања ==
* Специјална повеља Удружења новинара Србије за 1994. — годишња награда за ратно извештавање (1995).
* Златнa значкa Културно-просветне заједнице Србије, за „несебичан, предан и дуготрајан допринос ширењу културних вредности“ (2009).<ref name="Добитници признања „Златна значка“ за 2009.">{{cite web|url=http://www.mzd.gov.rs/download/dobitnici_zlatnaznacka2009.pdf|title=Добитници признања „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије за 2009. годину|author=|authorlink=|coauthors=|date=|format=|work=|publisher=Влада Републике Србије: Министарство вера и дијаспоре Републике Србије|pages=|language=ср|archiveurl=|archivedate=|quote=|accessdate=23. 2. 2012.}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref name="„Чувар светих хумки“ у Македонији"/>
* Издавачки подухват године „Моштаница“ Сајма књига у Баљалуци, као издавач и аутор монографије ''Чувар светих хумки'' (2009).
* Орден светог деспота српског Стефана Лазаревића Српске православне цркве,&nbsp;„за делатну љубав према Светој Мајци Цркви, нарочито показану њиховим радом и великим доприносом у очувању и неговању националних и духовних вредности српског народа“ (2012). Први носилац новоустановљеног ордена, заједно са књижевником Милованом Витезовићем.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.spc.rs/sr/orden_svetog_despota_stefana_milovanu_vitezovitshu_miodragu_vujovitshu|title=Орден Светог деспота Стефана Миловану Витезовићу и Миодрагу Вујовићу|last=|first=|date=23. фебруар 2012.|website=|publisher=Српска православна црква|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>