Јосиф Панчић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 178.220.187.152 (разговор) на последњу измену корисника Sadko ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 48:
Панчић је готово остао без средстава за живот и док је размишљао да се врати, добио је позив од [[Аврам Петронијевић|Аврама Петронијевића]], министра иностраних послова, који је имао [[Стаклара Аврамовац|фабрику стакла]] у непосредној околини Јагодине у [[Белица (Јагодина)|Белици]], да се привремено прими за лекара у томе месту и да као лекар ради на сузбијању заразе трбушног [[тифус]]а, која се ширила међу радницима фабрике. Панчић је пристао, био на тој дужности пола године и са успехом је завршио свој посао.
Бавећи се тамо он се упозна са летњом и јесењом флором [[Јагодина|Јагодине]], [[Белица (Јагодина)|Белице]] и [[Црни врх (Крагујевац)|Црнога Врха]]. Становници Јагодине су заволели Панчића као савесног лекара и племенитог човека и када је Панчићу понуђено место за ''физикуса'' у [[Неготин]]у, Јагодина је тражила да задржи Панчића. У томе је и успела и Панчић је у фебруару 1847. године постављен за контрактуалног лекара и физикуса јагодинског округа, али
Крајем исте године добио је премештај у [[Крагујевац]] и постављен је на упражњено место за привременог окружног лекара [[12. новембар|12. новембра]] [[1847]]. године. За време боравка у Јагодини Панчић је одлазио и у [[Ћуприја (град)|Ћуприју]] и ту је упознао Људмилу, ћерку [[барон]]а [[инжењер]]а Кордона, коју је затим као лекар у Крагујевцу испросио и у јануару [[1849]]. године се венчао у [[Српска православна црква|православној]] цркви у Ћуприји.
|