Велика субота — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 8:
Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 [[Псалми|Псалма]] певају се статије - стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга [[Богородица|Пресвете Богородице]]. У канону Велике суботе, чије су песме написали Марко Идрунтски (од прве до четврте) и [[Козма Мајумски]] (од шесте па до краја), док је ирмосе прве четири песме писала монахиња Касија (810), слави се победа Христова над [[Смрт|смрћу]] и први пут се сазнаје да је ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан.
 
При крају јутрења, [[плаштаница]] се носи три пута око храма, а после њеног поновног полагања у гроб, чита се пред њом [[Језекиљ (пророк)|Језекиљево]] пророштвопророчанство ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и [[Јеванђеље]]. Великосуботном Литургијом [[Василије Велики|Светог Василија Великог]] почиње Васкрс. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама. Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је [[Анђео]] на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу.
 
== Народни обичаји ==