Јаков Ненадовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Додат текст и извори. |
||
Ред 74:
| потпис=
}}
'''Јаков Ненадовић''' ([[Бранковина]] око [[1765]] — Бранковина, [[1836]]) је био [[војвода]] из [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] и председник [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјета сербског
== Биографија ==
После [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] и [[Јанко Катић|Јанка Катића]] имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији [[1805]]. године уведе [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчи совјет]]. [[1810]]. године [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је морао да попусти опозицији, па је на мјесто [[Младен Миловановић|Младена Миловановића]] за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од [[1811]]. године, и постао попечитељ ([[министар]]) унутрашњих послова. Током устанка Јаков Ненадовић је у борбама заробио један француски топ са француском посадом које је [[Наполеон Бонапарта]] послао Турцима у испомоћ. Судбина артиљераца је непозната, али се зна да је Јаков топ закопао и да га је после устанка ископао [[Петар Николајевић Молер]] и користио у Другом српском устанку.<ref>Слободан Раковић, Владимир Кривошејев, Ненадовићи у устанку ДВД, Историјски музеј у Ваљеву</ref> После пропасти [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1813]]. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће [[1814]]. године је стигао у [[Бесарабија|Бесарабију]]. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара [[Александар I Павлович|Александра I]] у [[Санкт Петербург|Петрограду]] [[1816]]. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до [[1831]]. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве.▼
Био је млађи брат [[Алекса Ненадовић|Алексе Ненадовића]]. У мемоарима проте [[Матија Ненадовић|Матије Ненадовића]], наводи се да је продица Нанадовић пореклом из [[Херцеговина|Херцеговине]]. После [[Велике сеобе Срба]] крајем 17. века, преко Босне и Осечине долазе у плодну Бранковину, где проналазе нови дом. Ту је у породици [[Стефан Ненадовић|Стефана Ненадовића]], угледног домаћина, око 1765. године рођен Јаков Ненадовић. Још као дечарац, а по жељи двадесет година старијег брата Алексе, прелази у Србију и Срем и стиче основно образовање. Уследиће повратак у Бранковину, где се за разлику од бунтовног старијег брата, одлучује за трговину свињама.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.011info.com/ko-je-bio/jakov-nenadovic-neustrasivi-ustanicki-vojvoda-i-prvi-beogradski-policajac|title=Jakov Nenadović - Neustrašivi ustanički vojvoda i prvi beogradski policajac {{!}} Ko je bio...|website=011info - najbolji vodič kroz Beograd|language=sr|access-date=2021-07-24}}</ref>
Трагична смрт [[Алекса Ненадовић|Алексе]] у [[Сеча кнезова|Сечи кнезова]], промениће ток живота тада већ угледног и богатог трговца. Као нова глава породице Ненадовић и кнез ваљевске нахије, а уз подршку синовца [[Матија Ненадовић|Матије Ненадовића]], креће у борбу против Турака. Испоставиће се да је овај "трговац свињама" у себи крио изванредно способног војсковођу. Ослобађа Шабац и Ваљево који су се налази под окупацијом јаничара, склапа примирје са босанским беговима, бори се против зулума хајдука који су покушали да искористе устанак у своју корист.<ref name=":0" />
Убрзо успоставља власт у читавој Западној Србији и током две године успешно се супроставља нападима турске војске из Босне. Тек после пробоја фронта 1806. године, тражи Карађорђеву помоћ. Уследиће одлучујућа победа у Боју на Мишару, која ће Карађорђу омогућити да Ненадовићеве нахије стави под своју власт. Наиме, у Шабачкој и Сокоској нахији поставља нову власт, а Јакову оставља на управљање само Ваљевску нахију.<ref name=":0" />
=== [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчи совјет]] ===
▲После [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] и [[Јанко Катић|Јанка Катића]] имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији [[1805]]. године уведе [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчи совјет]]. [[1810]]. године [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је морао да попусти опозицији, па је на
Током свог двогодишњег министровања,трудио се да у хаотичној држави успостави ред и мир, створи основе за развој правичних полицијских снага и да грађанима пружи осећај сигурности, како личне, тако и имовинске. Био је и један од првих српских дипломата коме су поверене изузетно важне дипломатске мисије у Русији и Влашкој. После пропасти [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1813]]. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће [[1814]]. године је стигао у [[Бесарабија|Бесарабију]]. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара [[Александар I Павлович|Александра I]] у [[Санкт Петербург|Петрограду]] [[1816]]. године
== Живот ван Србије ==
[[Датотека:Coat of Arms of Jakov Nenadovic Colored.png|мини|Грб Јакова Ненадовића.]]
И док су други устаници бежали из Србије мислећи само како да сачувају живу главу, Јаков је остао веран држави. Прикупио је и
понео у расејање са собом бројна и значајна државна акта. Са собом је повео и супругу Неранџу, децу Јеврема, Пантелију, Јулку и Александра са породицама.
Наредне две деценије, породица Ненадовић дом далеко од дома засноваће у Бесарабији, на обали Дњестра. Ту ће се маја 1830. године венчати Персида, Јаковљева унука и Јевремова ћерка, и Александар, млађи Карађорђев син. Захваљујући овом браку, Ненадовићи ће се после прогонства кнеза Милоша још једном уздићи међу српску владарску елиту.<ref name=":0" />
Војвода Јаков Ненадовић вратиће се исте године у Србију после скоро две деценије изгнанства. Позне године провешће у ваљевској нахији. Од државе и кнеза Милоша добија симболичну пензију од 60 талира, уз опаску да је "већ примио на име мировине капитал, од кога он и фамилија његова уживају". Не треба посебно спомињати да је због Милошеве самовоље владала велика нетрпељивост између Ненадовића и кнеза.
Управо ће овај сукоб бити и повод за причу да је за Ненадовићеву смрт одговоран сам кнез Милош. Наиме, причало се да је, када се пред крај живота Јаков озбиљно разболео, помоћ потражио у Београду. Ту му је, наводно, кнежев лекар Куниберт преписао неки лек који је Јаков попио и недуго потом преминуо. Ово је био повод да се наглаба о томе како је кнез наредио смакнуће моћног политичког противника.<ref name=":0" />
Било како било, као званична година смрти наводи се 1836. године, а као место Бранковина.<ref name=":0" />
Данас једна од улица у београдском насељу Борча Греда носи име по војводи и првом београдском полицајцу.<ref name=":0" />
== Литература ==
| |||