Момо Капор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 77.77.223.82 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes ознака: враћање |
реорганизација ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 27:
Момо Капор је био члан [[Сенат Републике Српске|Сената Републике Српске]] и [[Академија наука и умјетности Републике Српске|Академије наука и уметности Републике Српске]] од [[1996]]. године. Последњих година живота био је редовни [[колумниста]] [[Франкфурт на Мајни|франкфуртских]] [[Vesti (novine)|Вести]].<ref>{{Cite web|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/34498/Zbogom-majstore |title=Збогом мајсторе |accessdate=26. 5. 2011. |last=|first= |others= |date=6. 3. 2010. |work= |publisher=Вести}}</ref>
Умро је у Београду, [[3. март]]а [[2010]]. године на [[Војномедицинска академија|Војномедицинској академији]], од последица [[Рак (болест)|рака]] [[Ждрело|грла]].<ref>[http://www.blic.rs/kultura/vesti/preminuo-momo-kapor/r4vq776 „Преминуо Момо Капор”], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[3. март]] [[2010]].</ref> Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана на Новом гробљу]] у Београду.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/545381/%D0%A1%D0%B0%D1%85%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD+%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D0%BE+%D0%9A%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%80.html |title=Сахрањен Момо Капор |accessdate=11. 6. 2012. |last=|first= |others= |date=5. 3. 2010. |work= |publisher=Радио-телевизија Србије}}</ref>
==Приватни живот==
У Београду је живео у Небојшиној 18 где је [[7. септембар|7. септембра]] [[2013]]. постављена спомен-плоча.<ref name="vn2013"/>
== Наслеђе ==
=== Фонд „Момо Капор“ ===
Његове кћерке Ана и Јелена Капор основале су Фонд „Момо Капор“ јуна 2010. године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Osnovan-fond-Momo-Kapor.sr.html Основан фонд Момо Капор („Политика“, 2. септембар 2010)], Приступљено 13. 4. 2013.</ref><ref>''Решење Министарства Културе Републике Србије под бројем 415-00-00078/2010-08'' (14. јун 2010)</ref> Ана Капор (1964) је сликарка.<ref>[https://www.poreklo.rs/2021/03/08/poreklo-slikarke-ane-kapor/ Порекло сликарке Ане Капор (Порекло, 8. март 2021)]</ref>
У организацији Учитељског Факултета из [[Београд]]а и уз подршку Фонда „Момо Капор“ одржан је први научни скуп у Београду посвећен делу Моме Капора, на тему „Књижевно дело Моме Капора у контексту српске (омладинске) књижевности“. Први део скупа одржан је у Београду [[20. мај]]а [[2011]]. а други део [[24. мај]]а у [[Резиденција|Резиденцији]] Амбасаде Републике Србије у [[Рим]]у.<ref>[http://www.vesti.rs/Kultura/Skup-o-delu-Mome-Kapora-odrzan-u-Rimu.html Скуп о делу Моме Капора одржан у Риму], Приступљено 29. 9. 2013.</ref>
Зборник радова са овог скупа, под насловом ''Приповедач урбане меланхолије, Књижевно дело Моме Капора'' издат је маја 2012. као трећа књига едиције „Поетика српске књижевности за децу и младе“. У оквиру зборника објављени су радови Александра Јовановића, Ивана Негришорца, Марка Недића, Драгана Хамовића, Валентине Хамовић, Зоране Опачић, Слађане Јаћимовић, Јована Љуштановића, Милана Алексића, Милице Радовић Тешић, Александра Милановића, Петра Пијановића, Љиљане Ж. Пешикан Љуштановић, Миливоја Млађеновића, Слободана Владушића, Персиде Лазаревић ди Ђакомо, Светлане Шеатовић Димитријевић, Александре Угреновић, Зорице Турјачанин, [[Светозар Кољевић|Светозара Кољевића]], Владимира Кецмановића. Биографију приредила Валерија Јанићијевић, а библиографију Здравка Радуловић.
Књига је представљена [[29. мај]]а [[2012]]. у малој сали Задужбине Илије М. Коларца. Том приликом о делу Моме Капора говорили су председник [[Матица српска|Матице српске]] др Иван Негришорац, др Александар Јовановић, др Петар Пијановић и Ана Капор, у име Фонда Момо Капор.
Ана и Јелена Капор приредиле су књигу ''Породични албум'', која је у едицији „Посебна издања“ издавачке куће Албатрос Плус изашла из штампе септембра [[2013]].<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:453849-quotPorodicni-albumquot-Ane-i-Jelene-Kapor „Породични албум“ Ане и Јелене Капор („Вечерње новости“, 15. септембар 2013)], Приступљено 29. 9. 2013.</ref>
У [[април]]у [[2015]]. године „Политика“ је покренула иницијативу да једна улица у Београду добије име по њему,<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Momi-Kaporu-ulica-u-Beogradu.sr.html Моми Капору улица у Београду („Политика“, 17. април 2015)]</ref> што је усвојено у јуну исте године.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Momo-Kapor-dobio-ulicu-u-Beogradu.sr.html Усвојена иницијатива „Политике“: Момо Капор добио улицу („Политика“, 23. јун 2015)]</ref> У Београду је [[28. децембар|28. децембра]] [[2016]]. отворен Сквер Моме Капора.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:642156-Otvoren-skver-Mome-Kapora Отворен сквер Моме Капора („Вечерње новости”, 28. децембар 2016)]</ref>
У Србији је 2020. године објављена поштанска марка њему у част.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/449174/Postanska-marka-vinjeta-i-zig-u-cast-Mome-Kapora Поштанска марка, вињета и жиг у част Моме Капора („Политика”, 4. март 2020)]</ref>
=== Задужбина „Момо Капор“ ===
Супруга славног уметника, Љиљана Капор, основала је [[Задужбина|Задужбину]] „Момчило Момо Капор“ у [[новембар|новембру]] 2010. године и установила ''годишњу награду'' из области књижевности и ликовне уметности која носи његово име, као и фестивал „Момин круг“ који ће се традиционално одржавати сваке године почетком септембра.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:804687-NOVOSTI-SAZNAJU-Momina-zaduzbina-u-Karadjordjevom-parku Момина задужбина у Карађорђевом парку („Вечерње новости”, 6. јул 2019)]</ref>
Задужбином управља Управни одбор који чини 12 чланова, чији је председник Матија Бећковић.
Оснивање није тек пуко неговање успомене на Мому Капора, који је својим уметничким даром, сликарским и књижевним, представљао јединствен спој два талента која су га чинила тако посебним. Трагом те суштине установљена је годишња награда која носи његово име. Циљ Задужбине је и да подржи уметнике који ће у данашњем времену бити појава каква је шездесетих година прошлог века био Момо Капор и какав је остао до краја живота. Трајни белег у уметности Моме Капора јесте његова суштинска, уметничка припадност „великом свету“ и његова емотивна припадност народу из којег је потекао. У том погледу, као мало ко, Момо је својим сликама и својим књигама премрежио свет. Из тог разлога, као логичан циљ Задужбине намеће се и размена у области културе и уметности и повезивање са сродним културним институцијама из целог света. Оснивање фестивала „Момин круг“ управо је у складу са овим циљем Задужбине.
Поред ова два традиционална догађаја, Задужбина „Момо Капор“ је у току прве године свог постојања организовала промоцију књиге „Легенда Капор“ у Клубу књижевника<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/242759/Predstavljana-knjiga-Legenda-Kapor Blic Online | Predstavljena knjiga "Legenda Kapor"] {{Wayback|url=http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/242759/Predstavljana-knjiga-Legenda-Kapor |date=20120920031705 }}, Приступљено 13. 4. 2013.</ref> и организовала велику изложбу уља на платну под називом „Београдске приче“ у Дому Војске Србије у сарадњи са Медија центром „Одбрана“.<ref>[http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/252472/Izlozba-slika--Mome-Kapora-u-Domu-Vojske Blic Online | Izložba slika Mome Kapora u Domu Vojske], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
За организацију ове изложбе Задужбина је почетком 2012. године добила признање Министарства одбране Републике Србије;<ref>[https://archive.is/20120805092331/www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=3532 Министарство одбране Републике Србије{{Ботовски наслов}}]</ref>
=== Награда „Момо Капор“ ===
{{главни|Награда Момо Капор}}
[[Награда Момо Капор|Награда „Момо Капор“]] је годишње признање које додељује Задужбина „Момчило Момо Капор“ чији је оснивач супруга Моме Капора, Љиљана Капор. Награда се додељује наизменично за доприносе у књижевности и ликовној уметности, на дан рођења Моме Капора, 8. априла, у Свечаној сали Скупштине града Београда коју добитнику уручује председник Управног одбора Задужбине, [[Матија Бећковић]]. Награда је први пут додељена 2011. године за књижевност светски признатом уметнику [[Емир Кустурица|Емиру Кустурици]] за роман [[Смрт је непровјерена гласина|„Смрт је непровјерена гласина“]]. Други добитник награде је сликар Владимир Дуњић за целокупно ликовно стваралаштво.
=== Момин круг ===
Први фестивал „Момин круг“ одржан је у петак, [[9. септембар|9. септембра]] [[2011]]., код споменика Дафне, на Ади Циганлији у Београду. Фестивал је отворио документарни филм „Њујорк, град по мери човека“ који је један од последњих видео записа познатог Београђанина.<ref>[http://www.youtube.com/watch?v=Vjy0n8UQiq0 RTS Jutarnji program prilog sa festivala Momin krug - YouTube], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
На фестивалу су одржане представе „Зое“, затим „Бен“ по тексту драматурга Беке Савић, а према мотивима бајке „Сања“, кабаре „Хало, Београд“ који је приредила Рада Ђуричин и концерт „Мишко Плави трио“. У плану је да овај културни догађај, који је у тесној вези с уметничким стваралаштвом Капора, наредних година постане вишедневан и традиционалан.<ref>[http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/163607/Momini-krugovi-nad-Beogradom Vesti online / Scena / Kultura / Momini krugovi nad Beogradom], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
=== Скулптура Дафне у спомен Моме Капора ===
На иницијативу Градоначелника Београда, [[Драган Ђилас|Драгана Ђиласа]], а по идејном решењу Љиљане Капор, [[18. април]]а [[2011]]. године, на [[Ада Циганлија|Ади Циганлији]] је откривено спомен-обележје у част Моме Капора, 4,5 м висока скулптура „Дафне“.<ref>[http://www.cukarica.rs/lat/na-adi-ciganliji-otkrivena-skulptura-dafne-uradjena-po-crtezu-mome-kapora/ сајт Чукарица] {{Wayback|url=http://www.cukarica.rs/lat/na-adi-ciganliji-otkrivena-skulptura-dafne-uradjena-po-crtezu-mome-kapora/ |date=20190701202639 }}На Ади Циганлији откривена скулптура Дафне урађена по цртежу Моме Капора</ref>
== Награде ==
* „[[Октобарска награда|Октобарска награда града Београда]]“, 1992. године
* Награда Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу 1993. године
* Награда „Библиос“ [[Библиотека Влада Аксентијевић Обреновац|Библиотека „Влада Аксентијевић“ Обреновац]], 1994. године
* „[[Награда Светозар Ћоровић]]“ за најбољу књигу прозе, Билећа, 1999. године
* „[[Награда Лаза Костић]]“ за роман године 2001 године, Нови Сад
* „[[Награда Тодор Манојловић]]“ за роман године 2002. године, Зрењанин
* „[[Награда Борисав Станковић|Награда Бора Станковић]]“ за роман године 2004. године, Врање
* Награда за животно дело, Удружење књижевника Србије, 2006. године
* Награда за животно дело, Српска књижевна задруга, 2008. године
* „[[Награда Дејан Медаковић]]“, Прометеј, Нови Сад, 2009. године
* „[[Награда Радоје Домановић]]“ за укупан допринос српској књижевној сатири, 2009. године
* „Златни бестселер“ и „Хит либрис“ , награде које додељује РТС на крају сваке године за најчитанију књигу (укупно девет повеља).
== Дела ==
Линија 79 ⟶ 129:
}}
=== Књиге о Моми Капору ===
* ''Момо Капор — сећања и дружење'', [[Коста Димитријевић]], Прометеј, Београд, [[2010]].
* ''Легенда Капор'', приредила [[Љиљана Капор]], [[Књига комерц]], Београд, [[2011]].
Линија 99 ⟶ 135:
* ''Приповедач урбане меланхолије, Књижевно дело Моме Капора - Зборник радова'', Поетика српске књижевности за децу и младе - Књига 3, Учитељски Факултет Београд. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2012|isbn=978-86-7849-161-0|pages=}}.
* ''Породични албум'', приредиле [[Ана Капор|Ана]] и [[Јелена Капор]], Албатрос Плус. {{page1|publisher=|location=Београд|year=2013|isbn=978-86-6081-111-1|pages=}}.
== Види још ==
| |||