Википедија

Латинка Перовић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
ознаке: можда пристрасно Визуелно уређивање
Ред 23:
[[Датотека:Latinka Perovic, Marko Nikezic.JPG|мини|280п|десно|Латинка Перовић и [[Марко Никезић]]]]
 
'''Латинка Перовић''' ([[Крагујевац]] , [[4. октобар]] [[1933]]) српска је [[Срби|српска]] историчарка и политичарка. Од 1968. до 1972. године, била је секретар Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], када је смењена заједно са [[Марко Никезић|Марком Никезићем]], тадашњим председником ЦК [[Савез комуниста Србије|СКС]], у такозваној [[Чистка либерала у Србији|чистки ''српских либерала'']].
 
Радила је на Институту[[Институт за новију историју Србије|Институту за историју радничког покрета - Београд]] од [[1976]]. до [[1998]]. године. Од [[1993]]. до [[1998]]. године била је главни и одговорни уредник часописа ''[[Токови историје (часопис)|Токови историје]]''. ПеровићеваСа обновом вишестраначја, поново је понекадушла називанау ''"мајкомдруштвени и политички живот, али на дискретан начин. Била је члан Политичког савета [[ДругаЛиберално-демократска партија (Србија)|ДругеЛиберално-демократске Србијепартије]]"''.<ref> и [http://starisajt.nspm.rs/PrenetiTekstovi/2006_nin_cirj_latinka2.htm[Грађански Majkaдемократски "Drugeфорум|Грађанског Srbije"демократског форума]</ref>].
 
Перовићева је понекад називана ''"мајком [[Друга Србија|Друге Србије]]"''.<ref>[http://starisajt.nspm.rs/PrenetiTekstovi/2006_nin_cirj_latinka2.htm Majka "Druge Srbije"]</ref>
 
== Биографија ==
Рођена је [[4. октобар|4. октобра]] [[1933]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Завршила је студије историје и докторирала на [[Факултет политичких наука Универзитета у Београду|Факултету политичких наука Универзитета у Београду]] [[1975]]. године.
Рођена је [[4. октобар|4. октобра]] [[1933]]. године у [[Крагујевац|Крагујевцу]]. Била је секретар [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста]] Србије од [[1969]]. до [[1972]]. године, када је заједно са [[Марко Никезић|Марком Никезићем]] и сарадницима [[Чистка либерала у Србији|смењена]] под оптужбом за [[анархо-либерализам]]. Од тада ради на проучавању историје модерне српске државе. Посветила се историјиском истраживању и постала позната као истакнути стручњак за српску историју 19. века, као и савремену српску историју. Са само 27 година била је председница Антифашистичког фронта жена Србије (АФЖ).
 
Као врло млада, прикључила се [[Савез комуниста Југославије|Савезу комуниста]]. Била је председница конференције [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (1960-1964) и секретар Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] (1968-1972). Важила је за најутицајнију жену у [[Социјалистичка Република Србија|Србији]] тога доба, која на високу функцију није дошла захваљујући браку са неким руководиоцем. Након гушења [[Хрватско прољеће|Хрватског пролећа (МАСПОК)]] [[1971]]. године, уследила је и такозвана [[Чистка либерала у Србији|чистка српских либерала]]. Дана [[18. октобар|18. октобра]] [[1972]]. године, објављено је писмо [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] упућено члановима [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]], као позив на борбенију партију, „демократски централизам“ и већи надзор [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] над друштвом, а затим су уследили његови разговори са руководиоцима [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. Осам дана касније, [[26. октобар|26. октобра]] [[1972]]. године, оставке на партијске и државне функције су поднели [[Марко Никезић]] (председник ЦК [[Савез комуниста Србије|СК Србије]]), Латинка Перовић (секретар ЦК), [[Бора Павловић]] (секретар Градског комитета Београда), затим и савезни секретар иностраних послова [[Мирко Тепавац]], а из солидарности са њима повукао се и [[Коча Поповић|Константин Коча Поповић]].
 
Перовићева се посветила научном раду на пољу историје, у областима историје Србије 19. века и историје радничког покрета. Радила је на [[Институт за новију историју Србије|Институту за историју радничког покрета - Београд]] од [[1976]]. до [[1998]]. године, а од [[1993]]. до [[1998]]. године била је главни и одговорни уредник часописа ''[[Токови историје (часопис)|Токови историје]]''.
 
Током деведесетих година, била је опозиционо оријентисана према политици режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Била је члан Политичког савета [[Либерално-демократска партија (Србија)|Либерално-демократске партије]]<ref>{{Cite news|url=https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/latinka-perovic-nerealna-i-stetna-ideja-o-podeli-kim_254654.html|title=Латинка Перовић: Нереална и штетна идеја о подели КиМ|date=19. мај 2011.|publisher=РТВ}}</ref> и [[Грађански демократски форум|Грађанског демократског форума]].<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/politika/latinka-perovic-se-prikljucila-gdf-u/|title=Latinka Perović se priključila GDF-u|date=24.07.2021.|publisher=Danas}}</ref>
 
== Дела ==
Линија 38 ⟶ 46:
* ''Зоран Ђинђић и српско друштво'' (2013)
* ''Доминантна и нежељена елита - Белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији (XX-XXI век)'' (2015)
 
== Види још ==
 
* [[Чистка либерала у Србији]]
 
== Референце ==
Линија 60 ⟶ 72:
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]]
[[Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ]]
[[Категорија:Либерално-демократска партија (Србија)]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Латинка_Перовић”