Латинка Перовић — разлика између измена

Као врло млада, прикључила се [[Савез комуниста Југославије|Савезу комуниста]]. Члан Председништва Централног комитета Народне омладине Србије је постала са само 20 године, а са 23 године је била члан Председништва Централног комитета Народне омладине Југославије. Била је председница конференције [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]] (1960-1964) и секретар Централног комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] (1968-1972). Била је и на челу комисије Централног комитета [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] за идеолошки рад. Важила је за најутицајнију жену у [[Социјалистичка Република Србија|Србији]] тога доба, која на високу функцију није дошла захваљујући браку са неким руководиоцем.

Након гушења [[Хрватско прољеће|Хрватског пролећа (МАСПОК)]] [[1971]]. године, уследила је и такозвана [[Чистка либерала у Србији|чистка српских либерала]]. Дана [[18. октобар|18. октобра]] [[1972]]. године, објављено је писмо [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] упућено члановима [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]], као позив на борбенију партију, „демократски централизам“ и већи надзор [[Савез комуниста Југославије|СКЈ]] над друштвом, а затим су уследили његови разговори са руководиоцима [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]]. Осам дана касније, [[26. октобар|26. октобра]] [[1972]]. године, оставке на партијске и државне функције су поднели [[Марко Никезић]] (председник ЦК [[Савез комуниста Србије|СК Србије]]), Латинка Перовић (секретар ЦК), [[Бора Павловић]] (секретар Градског комитета Београда), затим и савезни секретар иностраних послова [[Мирко Тепавац]], а из солидарности са њима повукао се и [[Коча Поповић|Константин Коча Поповић]].