Средњи век — разлика између измена

=== Економија ===
 
Сеобе и ратови прекинули су у 4. и 5. веку трговачке путове у подручју Средоземља. Прекинут је доток афричке робе у Европу, па је она прво нестала у унутрашњости континента, а у 7. веку могла се наћи тек у неколико градова као што су Рим и [[Напуљ]]. До краја 7. века, под утицајем муслиманских освајања, афрички производiпроизводи потпуно су нестали у западној Европи. Током раног средњег века у свим областима које су некад чиниле Римско царство појављују се локални производи којима се настојало да се замени роба која је раније стизала из увоза. То је било карактеристично посебно за области које нису припадале средоземном подручју, као што су северна Галија и Британија. Продукти из увоза на које се наилази у археолошким истраживањима обично представљају луксузну робу. У северноевропским областима не само да су трговинске мреже биле локалног карактера, него је и роба која се превозила била врло једноставна, с тек мало грнчарије и других сложених производа. На Средоземљу је грнчарија и даље била доминантна и чини се да се није производила само локално, него да се њоме и трговало путем мрежа средњег досега.{{sfn|Wickham|2009| loc = pp. 218–219}}
 
Разне германске државе на Западу ковале су свој [[новац]], који је подражавао постојеће римске и византијске облике. Златни се новац ковао све до краја 7. века, кад га је заменио сребрни. Основни сребрни новац у Франачкој био је [[Денариус|денариј]] -{''(denarius)''}- или [[Denier|денијер]] -{''(denier)''}-, док се англосаксонска врста звала [[Penny|пени]] -{''(penny)''}-. Из тих су се области денијер и пени проширили по целој Европи у раздобљу између 700. и 1000. године. Бакарни и бронзани новац није кован, као ни златни, осим у јужној Европи. Ни сребрни новац није кован у различитим апоенима.{{sfn|Grierson|1989| loc = pp. 97–98}}