Епикуров врт — разлика између измена

нема резимеа измене
 
{{цитат2|Ми задовољство признајемо за првобитно и урођено добро, оно нам служи као полазна тачка код сваке жеље и избегавања, те к њему увек долазимо као к циљу, јер свако добро оцењујемо осећањем задовољства као мерилом|}} један је од Епикурових цитата. Сасвим је логично да је идеалан амбијент за задовољство управо [[природа]] односно врт.
Овакво филозофско учење подразумевало је интимни заједнички живот (συνεβιουν), и он је оствариван управо на Епикуровом имању где, ако врт и кућа нису представљали јединствену целину, онда су имали блиску везу. Врт је био наставак куће. [[Плиније Старији|Плиније]] пише да је Епикур први имао рустични врт in ipsa urbe (у читавом граду). Описујући Епикуров врт [[Сенека]] употребљава термин hortulus (баштица), а песник [[Јувенал]] (Decimus Iunius Iuvenalis, I и почетак II века) hortus parvus (мали врт). [[Цицерон]] каже:
{{цитат2|Епикуров дом био је мали и за Епикура, али довољно велики за јата његових пријатеља који се међусобно слажу, што је случај и сада са епикурејцима<ref>* Односи се на епикурејску школу у Риму и Федра њеног главара на чија предавање је Цицерон ишао.</ref>.|}}
Епикур је говорио да [[филозоф]] не би требало да привлачи масе и ово потврђује тиме што никада није излагао на [[Агора|Агори]] па ни у [[гимназијум]]има. Никада није одобравао оно што је радио [[Теофраст]] - популарна предавања за хиљаде посетилаца у [[Лицеј]]у. Епикуров врт био је нешто друго од пространих [[арборетум]]а гимназијума са [[перипатос]]има и [[дромос]]има - задржао је интимност приватног имања. И овде, као и код гимназијума, лако је објаснити раздвојеност куће за становање од врта и његово подизање ван градских зидина, недостаком простора у граду. Градска кућа са вртом биће масовнија појава тек у доба [[Хеленизам|хеленизма]], мада описа има и знатно раније.