Прабугари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
То је био азијски народ, сродан [[Хуни]]ма, [[Евроазијски Авари|Аварима]], [[Кумани]]ма и [[Печенези]]ма. Напустившки Азију заджали су се на [[Волга|Волги]], где су основали државу [[Стара Велика Бугарска|Велике Бугарске]], а затим и [[Поволшка Бугарска|Поволшку Бугарску]]. Један део ових Прабугара се поновно одселио према југозападу и после многих пустоловина и дужег боравка на левој обали [[Дунав]]а населио се на другој обали ове реке где је основао Прво бугарско царство. Бугарски канови су били неограничени господари, одвојени од својих поданика и врло строгим источњачким дворским прописима. Имали су врло дисциплиновану војску. Пошто су наметнули своју власт доњодунавским Словенима, појачали су ову војску прикупљајући је у новој средини и почели су се ширити на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]]. Ови су се номади претопили у Словене усред укрштања са њима, нарочито бавећи се земљорадњом и усвојивши начин живота доњодунавске плоче. Поред тога усвојили су исто тако и њихов језик, али су Прабугари дали Словенима своје име и нешто од менталитета.
У првом периоду своје историје, од 681. године до цара [[Борис I|Бориса I]] (владање 852-889), Прабугари су господарили судбином ове заједнице, под кановима [[Аспарух]]ом, [[Тервел]]ом, [[Кормесиј]]ом, [[Севар]]ом, [[Кормисош]]ом, [[Винех]]ом, [[Телец]]ом, [[Савин]]ом, Умором, [[Токту]]ом, Паганом, [[Телериг]]ом, [[Кардам]]ом, [[Крум]]ом, [[Омуртаг]]ом, [[Маламир]]ом и [[Персијан]]ом. Покорени Словени нису имали никаква удела у државним пословима. Превласт Прабугара, већ увелико пословењених, осећа се и после смрти цара [[Симеон I|Симеона I]]; за време малолетства његовог сина [[Петар I Бугарски|Петра I Бугарског]] је управљао Прабугарин Сурвусул. Најезда Кумана и Печенега у 11. веку је мало изменила словенско-прабугарску мешавину. Они су се раширили чак и западно од реке [[Искар]]е, у један део од шопских крајева. Године [[1048]]. печењешки кан [[Кеген]] (или Келен) са 20 хиљада војника примио је [[хришћанство]] и настанио се усред Славо-Прабугара, у околини [[Силистра|Силистре]]. Године 1064. многобројни Кумани пређу Дунав и око 60.000 од њих се насели у Северној [[Бугарска|Бугарској]] и у околини [[Пловдив]]а и [[Једрене|Једрена]]. Многи су се Кумани раширили по [[Добруџа|Добруџи]], Северна Бугарска је било скоро покумањена, и [[слив]] реке [[Марица (река)|Марице]] су испунили Кумани. Примивши хришћанство Кумани и Печенези су се полако пословењавали. За време бугарских царева [[власи (Романи)|влашког]] порекла, [[Јован Асен I|Јована Асена I]] и [[Петар IV|Петра IV]] (владар 1185-1197), још увек држали у компактним масама и чинили велики део бугарске војске. Чак и [[1206]]. године је бугарска војска цара [[Калојан]]а била састављена готово једино од Кумана. Десељени Кумани су били врло моћни још и у 13. веку. Један од њихових вођа, [[Ђорђе I Тертер]], крунисан је [[1280]]. године за [[Списак бугарских владара|бугарскога цара]]. Али други претенденти, помогнути од [[Татари|Татара]] [[Златна хорда|Златне хорде]] продрли су у Бугарску и цар
На Балкану и на [[Родопи (планина)|Родопима]] је утвђено и присуство [[Власи (Романи)|Влаха]], који су били многобројни још у 11. веку и у 12. веку. Они су били појачање [[Византија|Византије]], које је населио цар [[Алексије I Комнин]] (период владања 1081-1118). Тада је поред Влаха населио и [[Јермени|Јермене]]. Балкански Власи, који су тада чинили вероватно компактну масу, устали су против Византије у 12. веку и са Бугарима су основали влашко-бугарску краљевину династије [[Асени|Асена]]. Његов брат Калојан је у [[Велико Трново|Трнову]] крунисан од изасланика [[Папа Иноћентије III|папе Иноћентија III]], као ''dominus blacorum et bulgarorum''<ref>{{Cite book|last=Madgearu|first=Alexandru|title=The Asanids: The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1185—1280)|url=https://books.google.com/books?id=S9nzDQAAQBAJ&pg=PA128|date=8. 12. 2016|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-33319-2|pages=128}}</ref> (''Владар Влаха и Бугара''). У [[Средња гора|Средњој гори]] и у Родопима је још у 18. веку било влашких села, која су касније побугарена и тамо данас има много номадских Џинцара. Тако је велики број бугарских породица, нарочито на Балкану и у Средњој гори, несумљиво влашког порекла. Иначе се чини да је становништво ове две области сачувало више словенскога и да је мањи утицај туранских елемената.
Најзад, источнобалканско становништво је примило у себе и многобројне [[Грци|Грке]], Јермене, [[Асирци|Сирце]] који су већ живели у овим областима или су тамо дошли у току средњег века и за време турске управе, нарочито у
== Владари ==
| |||