Звездани систем — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 2 месеца
нема резимеа измене
(Add 1 book for Википедија:Проверљивост (20210701)) #IABot (v2.0.8) (GreenC bot)
'''Звездани систем''' или '''стеларни систем''' је мали број звезда које орбитирају једна око друге, и које су везане гравитационом силом.<ref>"Star system" in ''Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology''. A.S. Bhatia, ed. New Delhi: Deep & Deep Publications, 2005. {{ISBN|81-7629-741-0}}</ref> Велики број звезда које су везане гравитационо могу бити [[расејано звездано јато|отворена звездана јата]], [[збијено звездано јато|затворена звездана јата]] или [[галаксија|галаксије]]. Строго гледано, и ови набројани објекти су такође звездани системи. Међутим, кад кажемо звездани систем, мислимо првенствено на систем звезда које су чланови и већих скупова звезда, али и унутар њих су чланови другог мањег система звезда. Израз ''звездани систем'' се понекад користи и за систем који чине звезда заједно са својим [[планетарни систем|планетарним системом]]<ref>[http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ Astronomers discover a nearby star system just like our own Solar System] {{Wayback|url=http://outreach.jach.hawaii.edu/pressroom/1998_epseri/ |date=20110508023508 }} - Joint Astronomy Centre, изјава за штампу, 8 јул, 1998., приступљено страници 2. јануара 2009. године</ref>. Звездани системи се деле на двојне звезде и вишеструке звезде. [[Dvojne i višestruke zvezde|Двојне звезде]] су звездани системи од два члана. Неке двојне звезде су биле познате још у античка времена, као што су [[Zeta Ursae Majoris|Мизар]] и [[Алкор]] у сазвезђу [[Велики медвед (сазвежђе)|Великог медведа]]. [[Dvojne i višestruke zvezde|Вишеструке звезде]] или системи су системи звезда сачињени од више од два члана. Познати су системи од чак шест чланова. Нпр., звезда [[Кастор и Полидеук|Кастор]] у сазвежђу Близанаца је шестострука звезда. Други познати вишеструки системи су: звезда [[Северњача]] која је трострука звезда. [[Алфа Кентаури]] која је систем састављен од три звезде, од којих је [[Проксима Кентаури]] најближа звезда Сунцу.
 
Звездани систем две звезде познат је као ''[[Двојна звезда|бинарна звезда]]'', ''бинарни систем звезда'' или ''физичка двострука звезда''. Ако нема утицаја [[Плимна сила|плимне силе]], поремећаја од других сила и нема преноса масе с једне звезде на другу, такав систем је стабилан, а обе звезде имају елиптичну орбиту око барицентра система у недоглед. ''(Погледајте [[Проблем два тела]])''. Примери бинарних система су [[Сириус]], Прокион и Цyгнус X-1, од којих се последњи веројатновероватно састоји од звезде и [[Црна рупа|црне рупе]].
 
''Вишеструки звездани систем'' састоји се од три или више [[звезда]] које се појављују са [[Земља|Земље]] да би биле близу једна другој на небу. То може бити последица тога да су звезде физички блиске и [[Гравитација|гравитацијски]] повезане једна с другом; у том случају то је ''физичка'' вишеструка звезда, или је та близина можда само привидна, у којем случају је то ''оптичка'' вишеструка звезда (што значи да су звезде привидно блиске једна другој када се гледају са Земље, јер обе изгледају као да заузимају исту тачку на небу, али у стварности је једна звезда можда много удаљенија од Земље, него друга, што није лако видљиво).<ref>p. 16, ''Understanding Variable Stars'', John R. Percy, Cambridge: Cambridge University Press, 2007, {{ISBN|0-521-23253-8}}.</ref><ref>[http://www.rssd.esa.int/index.php?project=HIPPARCOS&page=Double_stars Hipparcos: Double and Multiple Stars], web page, accessed 31 October 2007.</ref><ref name="toko">[[bibcode:1997A&AS..124...75T|MSC – a catalogue of physical multiple stars]], A. A. Tokovinin, ''Astronomy and Astrophysics Supplement Series'' '''124''' (July 1997), pp. 75–84.</ref><ref>[http://messier.seds.org/bina.html Binary and Multiple Stars], web page, accessed 26 May 2007.</ref>
 
Већина система с више звезда су ''троструке звезде''. Мање је веројатновероватно да ће се појавити системи с четири или више компоненти.<ref name="toko"/> Вишеструки звездани системи се зову ''троструки'', ако садрже три звезде; ''четвероструки'' или ''квартарни'' ако садрже четири звезде; ''петероструки'' с пет звезда; ''шестоструки'' са шест звезда; ''седмероструки'' са седам звезда. Ови су системи мањи од [[Расејано звездано јато|отворених скупова]], који имају сложенију динамику и обично имају од 100 до 1.000 звезда.<ref name="Galactic Dynamics 1987">p. 24, ''Galactic Dynamics'', James Binney and Scott Tremaine, Princeton University Press, 1987, {{ISBN|0-691-08445-9}}.</ref> Већина познатих звезданих система су трострука; за веће множине број познатих система с задатим мноштвом експоненцијално опада с мноштвом.<ref name="tok1">[http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz Statistics of multiple stars: some clues to formation mechanisms] {{Wayback|url=http://www.aip.de/IAU200/proc/tokovinin.ps.gz |date=20070927010152 }}, A. Tokovinin, in the proceedings of IAU Symposium 200, The Formation of Binary Stars, Potsdam, Germany, 10–15 April 2000. Bibcode [[bibcode:2001IAUS..200...84T|2001IAUS..200...84T]].</ref> На пример, у ревизији 1999. године Токовининовог каталога физичких вишеструких звезда, 551 од 728 описаних система је троструко. Међутим, због ефеката одабира, поузданост ове статистике врло је непотпуна.<ref>[[bibcode:2004RMxAC..21....7T|Statistics of multiple stars]], A. Tokovinin, in The Environment and Evolution of Double and Multiple Stars, Proceedings of IAU Colloquium 191, held 3–7 February 2002 in Merida, Yucatan, Mexico, edited by Christine Allen and Colin Scarfe, ''Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica (Serie de Conferencias)'' '''21''' (August 2004), pp. 7–14, section 2</ref>
 
Системи с више звезда могу се поделити у две главне динамичке класе: хијерархијски системи који су стабилни и састоје се од угнежђених орбита које не делују много и тако се сваки ниво хијерархије може третирати као ''[[Проблем два тела|проблем]]'' с ''[[Проблем два тела|два тела]]'' или као трапезија која имају нестабилне орбите које снажно делују и моделују се као ''проблем -{''n''}--тела'', исказујући [[Теорија хаоса|хаотично]] понашање.<ref>Multiple Stellar Systems: Types and Stability, Peter J. T. Leonard, in ''Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics'', P. Murdin, ed., online edition at the [https://archive.is/20120709020850/http://eaa.iop.org/ Institute of Physics], orig. ed. published by Nature Publishing Group, 2001.</ref> Могу имати 2, 3 или 4 звезде.
* [[Капела (звезда)|Капела]], пар дивовских звезда којима орбитира [[црвени патуљак]], удаљен око 42 светлосне године од Сунчевог система. Има апсолутну магнитуду од око -0,47, што Капелу чини једном од најсјајнијих звезда на ноћном небу.
* 4 Кентаури
* [[Mizar (zvezda)|Мизар]] се често каже да је била прва [[Двојна звезда|бинарна звезда]] откривена када ју је 1650. проматрао Ђиовани Батиста Ричиоли<ref>''The Binary Stars'', R. G. Aitken, New York: Semi-Centennial Publications of the University of California, 1918.</ref><ref>[http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm Vol. 1, part 1, p. 422, ''Almagestum Novum''] {{Wayback|url=http://leo.astronomy.cz/mizar/riccioli.htm |date=20110810035504 }}, Giovanni Battista Riccioli, Bononiae: Ex typographia haeredis Victorij Benatij, 1651.</ref> али то су веројатновероватно приметили и раније Бенедето Кастели и [[Галилео Галилеј|Галилео]]. Касније, [[спектроскопија]] његових компонената Мизар А и Б открила је да су обе саме бинарне звезде.<ref name="mizar">[http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm A New View of Mizar] {{Wayback|url=http://leo.astronomy.cz/mizar/article.htm |date=20080307111656 }}, Leos Ondra, accessed on line 26 May 2007.</ref><ref>{{Citiranje časopisa|title=Mizar {{!}} Hrvatska enciklopedija|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=41286|accessdate=2020-01-13}}</ref>
* ХД 98800
* Систем [[Кеплер-64]] има планету ПХ1 (открила га је 2012. група -{''Planet Hunters''}-, део -{''Zooniversea''}-) који кружи око две звезде, што га чини првим познатим планетом која се налази у четвероструком звезданом систему.<ref name="PlanetHunters">[http://blog.planethunters.org/2012/10/15/ph1-a-planet-in-a-four-star-system/ Planet Hunters]</ref>