Самоопредељење — разлика између измена

2.739 бајтова додато ,  пре 1 месеца
(.)
==== Почеци ====
 
[[Michael Hechter|Мајкл Хечер]] and Elizabeth Borland haveи tracedЕлизабет theБорланд originsсу ofутврдили theда normнорма ofсамоопредељења self-determinationводи toпорекло theод Americanамеричке andи Frenchфранцуске revolutionsреволуције.<ref>{{Cite web|last=Hecher|first=Michael|last2=Borland|first2=Elizabeth|date=2001|title=National Self-Determination: The Emergence of an International Norm|url=https://muse.jhu.edu/chapter/1550896|publisher=Russell Sage Foundation|language=en}}</ref>
 
==== Царства ====
[[Датотека:OttomanEmpireMain.png|thumb|right|250п|Мапа Османског царства 1683. године]]
 
Свет је имао неколико традиционалних, континенталних царстава као што су [[Ottoman Empire|Османско]], [[Russian Empire|Руско]], [[Austrian Empire|Аустријско/Хабсбуршко]] и [[Династија Ћинг|Ћинг царство]]. Политички научници често дефинишу конкуренцију у Европи током [[Светска историја|модерне ере]] као [[Равнотежа моћи|равнотежу борбе за надмоћ]], која је такође навела различите европске државе да теже колонијалним царствима, почевши од [[Spanish Empire|шпанског]] и [[Portuguese Empire|португалског]], а касније укључујући [[British Empire|британско]], [[French colonial empire|француско]], [[Dutch Empire|холандско]] и [[Немачке колоније|немачко]]. Током раног 19. века, конкуренција у Европи произвела је више ратова, а понајвише [[Napoleonic Wars|Наполеонових]]. Након овог сукоба, Британско царство је постало доминантно и ушло је у свој „[[Британска империја|империјални век]]“, док је национализам постао моћна политичка идеологија у Европи.
The world possessed several traditional, continental empires such as the [[Ottoman Empire|Ottoman]], [[Russian Empire|Russian]], [[Austrian Empire|Austrian/Habsburg]], and the [[Qing Empire]]. Political scientists often define competition in Europe during the [[Modern Era]] as a [[Balance of power in international relations|balance of power]] struggle, which also induced various European states to pursue colonial empires, beginning with the [[Spanish Empire|Spanish]] and [[Portuguese Empire|Portuguese]], and later including the [[British Empire|British]], [[French colonial empire|French]], [[Dutch Empire|Dutch]], and [[German colonial empire|German]].
During the early 19th century, competition in Europe produced multiple wars, most notably the [[Napoleonic Wars]]. After this conflict, the British Empire became dominant and entered its [[Britain's Imperial Century|"imperial century"]], while nationalism became a powerful political ideology in Europe.
 
The [[OttomanОтоманско Empireцарство]], [[AustrianАустријско Empireцарство]], [[RussianРуско Empireцарство]], [[Qing dynasty|QingЋинг Empireцарство]] andи the newново [[EmpireЈапанско of Japanцарство]] maintainedодржавали су themselvesсе, oftenчесто expandingсе orпроширујући contractingили atуговарајући theна expenseрачун ofдругог another empireцарства. Сви они су занемарили Allправо ignoredсамоопредељења notionsзнатног ofдела self-determinationнарода forкојима thoseсу governedуправљали.<ref>Jackson J. Spielvogel, ''Western Civilization: Since 1500 '', [https://books.google.com/books?id=fwxLkRmd-4QC&pg=PT421 p. 767], Cengage Learning, 2008, {{ISBN|0-495-50287-1}}, {{ISBN|978-0-495-50287-6}}.</ref>
 
==== Побуне и појава национализма ====
 
The [[AmericanАмеричка Revolutionреволуција]] ofтоком the1770-их 1770sвиђена hasје beenкао seenпрва asпотврда theправа firstна assertionнационално ofи theдемократско right of national and democratic self-determinationсамоопредјељење, becauseзбог ofизричитог theпозивања explicit invocation ofна [[naturalприродно lawправо]], the [[Natural rights and legal rights|naturalприродна rights ofправа manчовека]], asкао wellи as theна [[Consent of the governed|consentпристанак]] of, andи [[Popular sovereignty in the United States|sovereigntyсуверенитет]] by,од theстране peopleнарода governed;којим theseсе ideasуправља; wereове inspiredидеје particularlyсу byбиле [[Johnпосебно Locke]]'sнадахнуте [[Age of Enlightenment|enlightenedпросветитељским]] writingsсписима of[[John theLocke|Џона Лока]] из previousпретходног centuryвека. [[ThomasТомас JeffersonЏеферсон]] furtherје promotedдаље theпромовисао notionсхватање thatда theје willвоља of the people wasнарода supremeврхунска, especiallyпосебно throughкроз authorship of theауторство [[United States Declaration of Independence|Декларације о независности Сједињених Држава]] whichкоја inspiredје Europeansинспирисала throughoutЕвропљане theтоком 19thцелог 19. centuryвека.<ref name="Unterberger" /> The [[FrenchФранцуска Revolutionреволуција]] wasје motivatedна similarlyсличан andначин legitimatizedмотивисана theи ideasлегитимисала ofидеје self-determinationсамоопредељења onна thatконтиненту [[Old World|Старог света]] continent.<ref>Chimène Keitner, [[Oxford University]], [http://www.ciaonet.org/isa/woc01/National Self-Determination: The Legacy of the French Revolution], paper presented at International Studies Association Annual Meeting, March 2000.</ref><ref>[https://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=F60B16FD3D5C147A93C2AB178CD85F4D8185F9 "Self-Determination Not a New Expedient; First Plebiscite Was Held in Avignon During the French Revolution—Forthcoming Book Traces History and Growth of the Movement"], ''[[New York Times]]'', July 20, 1919, 69.</ref>
 
У оквиру Новог света почетком 19. века, већина нација [[Хиспаноамерика|Шпанске Америке]] остварила је [[Ратови за независност Шпанске Америке|независност од Шпаније]]. Сједињене Државе подржале су тај статус, као политику на хемисфери у односу на [[History of colonialism|европски колонијализам]], [[Монроова доктрина|Монроовом доктрином]]. Америчка јавност, организоване асоциране групе и резолуције Конгреса, често су подржавали такве покрете, посебно [[Greek War of Independence|Грчки рат за независност]] (1821–29) и [[12 points of the Hungarian Revolutionaries of 1848|захтеве мађарских револуционара]] 1848. Таква подршка, међутим, никада није постала званична политика владе, због балансирања других [[Национални интерес|националних интереса]]. Након [[American Civil War|Америчког грађанског рата]] и са све већим способностима, влада Сједињених Држава није прихватила самоопредељење као основу током [[Purchase of Alaska|куповине Аљаске]] и покушаја куповине [[Антили (подрегија)|западноиндијских острва]] [[Сент Томас (Девичанска острва)|Сент Томас ]] и [[Сент Џон (Девичанска острва)|Сент Џон]] током 1860-их, и њен растући утицај у [[Краљевина Хаваји|Краљевини Хаваји]] резултирао је [[Newlands Resolution|анексијом]] 1898. године. Победом у [[Шпанско-амерички рат|Шпанско-америчком рату]] 1899. године и све већим утицајем у свету, Сједињене Државе подржале су анексију бивших шпанских колонија [[Гвам]], [[Порторико]] и [[Филипини]], без сагласности њихових народа, а задржала је „квази [[сизеренство]]“ и над [[Republic of Cuba (1902–1959)|Кубом]].<ref name="Unterberger" />
Within the New World during the early 19th century, most of the nations of [[Hispanic America|Spanish America]] achieved [[Spanish American wars of independence|independence from Spain]]. The United States supported that status, as policy in the hemisphere relative to [[History of colonialism|European colonialism]], with the [[Monroe Doctrine]]. The American public, organized associated groups, and Congressional resolutions, often supported such movements, particularly the [[Greek War of Independence]] (1821–29) and the [[12 points of the Hungarian Revolutionaries of 1848|demands of Hungarian revolutionaries in 1848]]. Such support, however, never became official government policy, due to balancing of other [[national interests]]. After the [[American Civil War]] and with increasing capability, the United States government did not accept self-determination as a basis during its [[Purchase of Alaska]] and attempted purchase of the [[West Indies|West Indian]] islands of [[Saint Thomas, U.S. Virgin Islands|Saint Thomas]] and [[St. John, U.S. Virgin Islands|Saint John]] in the 1860s, or its growing influence in the [[Hawaiian Kingdom|Kingdom of Hawaii]], that led to [[Newlands Resolution|annexation]] in 1898. With its victory in the [[Spanish–American War]] in 1899 and its growing stature in the world, the United States supported annexation of the former Spanish colonies of [[Guam]], [[Puerto Rico]] and the [[Philippines]], without the consent of their peoples, and it retained "quasi-[[suzerainty]]" over [[Republic of Cuba (1902–1959)|Cuba]], as well.<ref name="Unterberger" />
 
[[KarlКарл MarxМаркс]] supportedје suchподржавао такав [[nationalismнационализам]], believingверујући itда mightби beто aмогао "priorбити condition"„претходеће toуслов” socialза reformдруштвену andреформу и internationalмеђународне alliancesсавезе.<ref>[[Erica Benner]], ‘’Really existing nationalisms: a post-communist view from Marx and Engels’‘, [https://books.google.com/books?id=N-7Xc8WtCLgC&pg=PA188&dq=%22self-determination%22+of+colonies+marx&ei=HLAGS6bRHafgyASj-_2_Dw#v=onepage&q=&f=false p. 188], Oxford University Press, 1995 {{ISBN|0-19-827959-0}}, {{ISBN|978-0-19-827959-4}}</ref> InГодине 1914. [[VladimirВладимир LeninЛењин]] wroteје написао: "[It]„Било wouldби beпогрешно wrongтумачити toправо interpretна theсамоопредељење rightкао toбило self-determinationшта asдруго meaningосим anythingправа butна theпостојање right to existence as aкао separateзасебне stateдржаве."<ref name="Lenin">{{cite web|url=http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1914/self-det/ch01.htm#v20pp72-395 |title=What Is Meant By The Self-Determination of Nations? |publisher=Marxists.org |access-date=2012-03-04}}</ref>
 
== Референце ==