Википедија

Ауторитарност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1:
{{short description|Облик друштвене организације коју карактерише потчињавање ауторитету}}{{rut}}
{{Облици држава}}
 
'''Ауторитарност''' је друштвени однос који фаворизује претерано поштовање ауторитета [[власт]]и али и појединих [[личност]]и као неприкосновених арбитара у свим значајним питањима од важности за социјалну организацију [[живот]]а, институције и политику. Из тога проистиче трајна и радикална неједнакост учесника у [[друштво|друштвено]]м животу и њихова немогућност да слободно исказују и задовољавају своје потребе и интересе. Идеологија ауторитарности која може прећи у идеологију ауторитаризма је антидемократска, потцењује [[Вредност (етика)|вредност]]и [[индивидуа|појединца]], оправдава идеју силе и почива на ауторитарном [[систем]]у вредности. Овакав систем вредности најчешће се остварује принудним средствима преко државних институција и [[Орган (анатомија)|орган]]а, [[политика|политичких]] странака, верских група, система [[образовање|образовања]] или било којих других [[група за притисак]].<ref>Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“, уз одобрење аутора.</ref>
 
Ауторитарност је [[form ofВлада|облик governmentвладавине]] characterizedкоји byсе theодликује rejection ofодбацивањем [[politicalПлурализам|политичке pluralityплуралности]], theупотребом useјаке ofцентралне aмоћи strongза centralочување power to preserve the politicalполитичког ''[[statusстатуса quoкуо]]'', andи reductions in theредукцијом [[ruleVladavina ofprava|владавине lawправа]], [[separationПодјела ofвласти|поделом powersвласти]], andи [[democraticДемократија|демократским votingгласањем]].<ref name=Cerutti>{{cite book|title=Conceptualizing Politics: An Introduction to Political Philosophy|author=Furio Cerutti|page=17|year=2017|publisher=Routledge|quote=Political scientists have outlined elaborated typologies of authoritarianism, from which it is not easy to draw a generally accepted definition; it seems that its main features are the non-acceptance of conflict and plurality as normal elements of politics, the will to preserve the ''status quo'' and prevent change by keeping all political dynamics under close control by a strong central power, and lastly, the erosion of the rule of law, the division of powers, and democratic voting procedures.}}</ref> PoliticalПолитиколози scientistsсу haveстворили createdмноге manyтипологије typologiesкоје describingописују variationsваријације ofауторитарних authoritarian forms ofоблика governmentвладавине.<ref name=Cerutti/> AuthoritarianАуторитарни regimesрежими mayмогу be eitherбити [[autocraticАутократија|аутократске]] orили [[oligarchicОлигархија|олигархијске]] inприроде natureи andмогу mayсе beзаснивати basedна upon the rule of aвладавини [[Dominant-party system|partyстранке]] or theили [[MilitaryВојна dictatorshipдиктатура|militaryвојске]].<ref name=EscrowFrantz>{{cite book|publisher=[[Continuum International Publishing Group|Continuum]]|author=Natasha M. Ezrow |author2= Erica Frantz|year=2011|title=Dictators and Dictatorships: Understanding Authoritarian Regimes and Their Leaders|page=17}}</ref><ref name=LaiSlater>{{cite journal |author=Brian Lai |author2= Dan Slater |title=Institutions of the Offensive: Domestic Sources of Dispute Initiation in Authoritarian Regimes, 1950-1992|journal=American Journal of Political Science|pages=113–126|date=2006|volume=50|issue=1|jstor=3694260|doi=10.1111/j.1540-5907.2006.00173.x}}</ref>
 
InУ anједном influentialутицајном делу из 1964. workгодине,<ref>Richard Shorten, ''[https://books.google.com/books?id=8ffbV8ZpQ3MC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false Modernism and Totalitarianism: Rethinking the Intellectual Sources of Nazism and Stalinism, 1945 to the Present] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200109112534/https://books.google.com/books?id=8ffbV8ZpQ3MC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |date=2020-01-09 }}'' (Palgrave Macmillan, 2012), p. 256 (note 67): "For a long time the authoritative definition of authoritarianism was that of Juan J. Linz."</ref> the political scientistполитиколог [[Juan Linz|Хуан Линц]] definedдефинисао authoritarianismје ауторитаризам asу possessingвиду fourчетири qualitiesсвојства:
# Ограничени [[Плурализам|политички плурализам]], остварен уз ограничења [[legislature|законодавне власти]], [[Политичка странка|политичких партија]] и [[Интересна група|интересних група]].
# Limited [[Pluralism (political philosophy)|political pluralism]], realized with constraints on the [[legislature]], [[Political party|political parties]] and [[interest group]]s.
# [[Легитимитет|Политички легитимитет]] заснован на позивима на емоције и идентификацији режима као неопходног зла за борбу против „лако препознатљивих друштвених проблема, попут [[underdevelopment|неразвијености]] или [[insurgency|побуне]]”.
# [[Political legitimacy]] based upon appeals to emotion and identification of the regime as a necessary evil to combat "easily recognizable societal problems, such as [[underdevelopment]] or [[insurgency]]".
# Минимална [[Mass mobilization|политичка мобилизација]] и сузбијање антирежимских активности.
# Minimal [[political mobilization]], and suppression of anti-regime activities.
# Ill-definedЛоше executiveдефинисана powersизвршна овлашћења, oftenчесто vagueнејасна andи shiftingпроменљива, which extends theшто powerпроширује ofмоћ theизвршне executiveвласти.<ref>Juan J. Linz, "An Authoritarian Regime: The Case of Spain," in [[Erik Allardt]] and Yrjö Littunen, eds., ''Cleavages, Ideologies, and Party Systems: Contributions to Comparative Political Sociology'' (Helsinki: Transactions of the Westermarck Society), pp. 291-342. Reprinted in Erik Allardt & Stine Rokkan, eds., Mas Politics: Studies in Political Sociology (New York: Free Press, 1970), pp.251-83, 374-81.</ref><ref>Gretchen Casper, [https://books.google.com/books?id=7ZVDjmr18f4C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false Fragile Democracies: The Legacies of Authoritarian Rule] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20200109112527/https://books.google.com/books?id=7ZVDjmr18f4C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false |date=2020-01-09 }} (University of Pittsburgh Press, 1995), pp. 40–50 (citing Linz 1964).</ref>
 
MinimallyПрема definedуској дефиницији, anауторитарној authoritarianвлади governmentнедостају lacksслободни freeи and competitiveконкурентни [[direct election|директни избори]]s toза [[legislature|законодавна тела]]s, freeслободни andи competitiveконкурентни directдиректни orили [[indirectиндиректни electionизбори]]s forза [[ExecutiveИзвршна (government)власт|executivesруководиоце]], orили bothобоје.<ref name="Svolik2223">{{Cite book|url=https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|title=The Politics of Authoritarian Rule|author=Milan W. Svolik|publisher=Cambridge University Press|date=2012|pages=22–23|quote=I follow Przeworski et al. (2000), Boix (2003), and Cheibub et al. (2010) in defining a ''dictatorship'' as an independent country that fails to satisfy at least one of the following two criteria for democracy: (1) free and competitive legislative elections and (2) an executive that is elected either directly in free and competitive presidential elections or indirectly by a legislature in parliamentary systems. Throughout this book, I use the terms ''dictatorship'' and ''authoritarian regime'' interchangeably and refer to the heads of these regimes' governments as simply ''dictators'' or ''authoritarian leaders'', regardless of their formal title.|access-date=2019-10-21|archive-date=2019-10-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20191021220420/https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|url-status=live}}</ref> BroadlyШироко definedдефинисано, authoritarianауторитарне statesдржаве includeукључују countriesземље thatкојима lack theнедостају [[civil liberties|грађанске слободе]], such asпопут [[freedom of religion|слободе вероисповести]], orили countriesземље inу whichкојима theсе governmentвлада and theи [[Opposition (politics)|oppositionопозиција]] doне notизмењују alternateна inвласти powerнакон atслободних least once following free electionsизбора.<ref name="Svolik20">{{Cite book|url=https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|title=The Politics of Authoritarian Rule|author=Milan W. Svolik|publisher=Cambridge University Press|date=2012|page=20|quote=More demanding criteria may require that governments respect certain civil liberties&ndash; such as the freedom of religion (Schmitter and Karl 1991; Zakaria 1997) &mdash; or that the incumbent government and the opposition alternate in power at least once after the first seemingly free election (Huntington 1993; Przeworski et al. 2000; Cheibib et al. 2010).|access-date=2019-10-21|archive-date=2019-10-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20191021220420/https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|url-status=live}}</ref> AuthoritarianАуторитарне statesдржаве mightмогу containноминално nominallyсадржати democraticдемократске institutionsинституције suchкао asшто politicalсу partiesполитичке партије, legislaturesзаконодавна andтела electionsи whichизбори areкојима managedсе toуправља entrenchтако authoritarianда ruleучвршћују andауторитарну canвласт, featureи fraudulentмогу да обављају лажне, non-competitiveнеконкурентне electionsизборе.<ref name="SvolikNominal">{{cite book|url=https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|title=The Politics of Authoritarian Rule|author=Milan W. Svolik|publisher=Cambridge University Press|date=2012|pages=8, 12, 22, 25, 88, 117|access-date=2019-10-21|archive-date=2019-10-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20191021220420/https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|url-status=live}}</ref> SinceОд 1946,. theгодине shareудео ofауторитарних authoritarianдржава statesу inмеђународном theполитичком internationalсистему politicalповећавао systemсе increasedдо untilсредине the mid1970-1970sих, butали declinedје fromод thenтада untilбио theу падању yearдо 2000.<ref name="Svolik25">{{Cite book|url=https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|title=The Politics of Authoritarian Rule|author=Milan W. Svolik|publisher=Cambridge University Press|date=2012|page=25|access-date=2019-10-21|archive-date=2019-10-21|archive-url=https://web.archive.org/web/20191021220420/https://campuspress.yale.edu/svolik/the-politics-of-authoritarian-rule/|url-status=live}}</ref>
 
== Карактеристике ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ауторитарност”