Акутни застој срца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Дијагноза: #WPWP #WPWPSR |
→Узроци: #WPWP #WPWPSR |
||
Ред 1:
{{Болест
|
| латински = Institio cordis
| слика = US Navy 040421-N-8090G-001 Hospital Corpsman 3rd Class Flowers administers chest compressions to a simulated cardiac arrest victim.jpg
| текст уз слику = ЕКГ који приказује вентрикуларну фибрилацију
| ICD10 = {{ICD10|I|46||i|30}} |
| ICD9 = {{ICD9|427.5}} |
}}
'''Срчани застој'''<ref>[http://www.stetoskop.info/Srcani-zastoj-Cardiac-arrest--1210-c29-sickness.htm] {{Wayback|url=http://www.stetoskop.info/Srcani-zastoj-Cardiac-arrest--1210-c29-sickness.htm |date=20090510045130 }}, Приступљено 25. 4. 2013.</ref> или '''клиничка смрт''' ({{јез-лат|Institio cordis}}) је нагли престанак нормалне циркулације [[крв]]и услед немогућности [[Срце|срца]] да се правилно [[Контракција|контрахује]] током [[Систола|систоле]].<ref name="Harrison">[http://books.mcgraw-hill.com/medical/harrisons/ Harrison's Principles of Internal Medicine] {{Wayback|url=http://books.mcgraw-hill.com/medical/harrisons/ |date=20120804162006 }} 16th Edition, The [[McGraw-Hill]] Companies. {{page|year=|isbn=978-0-07-140235-4|pages=}}</ref>
Срчани застој се разликује од [[срчани удар|срчаног удара]], где је присутан поремећај дотока крви у срчани мишић, иако срчани удар може бити узрок срчаног застоја.
Заустављена циркулација спречава достављање кисеоника у ткива организма. [[Церебрална хипоксија]], или недостатак кисеоника у мозгу, изазива [[Несвест|губитак свести]] и престанак [[Дисање|дисања]], понекад уз преостало [[агонално дисање]]. Повреда можданих ткива је вероватна у случајевима застоја срца дужим од 5 минута,<ref>{{cite journal
| last=Safar P
| title = Cerebral resuscitation after cardiac arrest: a review
| journal = Circulation
| volume = 74
|pages=IV138–153|year=1986
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?itool=abstractplus&db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=abstractplus&list_uids=3536160|accessdate=5. 1. 2007.}}</ref> иако неке нове процедуре могу да продуже ово време ([[индукована хипотермија]]).<ref>{{cite journal
| last=Holzer M, Behringer W
| title = Therapeutic hypothermia after cardiac arrest
| journal = Current Opinion in Anaestesiology
| volume = 18
|pages=163-168|year=2005
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=AbstractPlus&list_uids=16534333|accessdate=3. 1. 2007.}}</ref><ref>{{cite journal
| last=Safar P et al.
| title = Improved cerebral resuscitation from cardiac arrest in dogs with mild hypothermia plus blood flow promotion
| journal = Stroke
| volume = 27
|pages=105-113|year=1996
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?itool=abstractplus&db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=abstractplus&list_uids=8553385|accessdate=7. 1. 2007.}}</ref> Да би се побољшале шансе за преживљавање и опоравак неуролошких функција од највећег значаја је брза интервенција.<ref name="IrwinRippe">[http://www.lww.com/product/?0-7817-3548-3 Irwin and Rippe's Intensive Care Medicine] {{Wayback|url=http://www.lww.com/product/?0-7817-3548-3 |date=20060422151700 }} by Irwin and Rippe, Fifth Edition (2003), [[Lippincott Williams & Wilkins]]. {{page|year=|isbn=978-0-7817-3548-3|pages=}}</ref>
Срчани застој је [[Ургентна стања у медицини|ургентно стање]] код којег је известан постотак пацијената могуће повратити у нормално стање, ако је медицинска интервенција брза. Када срчани застој доведе до смрти, ова појава се назива [[изненадна срчана смрт]].<ref name="Harrison"/> Примарни облик [[Прва помоћ|прве помоћи]] код овог стања је механичка стимулација срца и дисања која одржава циркулацију до тренутка када буде доступна потпунија медицинска помоћ. Она ће зависити од врсте поремећаја, стања срчаног ритма, и најчешће се састоји од [[Срчана дефибрилација|срчане дефибрилације]] или примене медикамената.
== Врсте ==
[[Фибрилација срчаних комора|Вентрикуларна фибрилација]] је поремећај у контракцији срчаног мишића. Рад срчаних мишићних ћелија је некоординисан, стога срце не потискује крв.
[[Вентрикуларна тахикардија]] је појава где срце куца пребрзо, недовољно се пуни, и стога не пумпа крв.
[[Електромеханичка дисоцијација срца]] је стање где су електрични импулси у срцу правилни, али они не изазивају механичке контракције.
[[Срчани застој|Асистола]] је потпуни престанак електричних и механичких дејстава у срцу.
==
[[Датотека:
Све болести које доводе до смртног исхода доводе особу у стање срчаног застоја. Стога су могући узроци овог стања бројни. Многи од њих посредно узрокују застој рада срца (рецимо: гушење које доводи до [[хипоксија|хипоксије]], која изазива срчани застој). Понекад није могуће спречити овај узрок што доводи до смрти.
Међу одраслима, главни узрок срчаног застоја је [[коронарна артеријска болест|исхемијска болест срца]].<ref name="Eisenberg">[http://content.nejm.org/cgi/content/full/344/17/1304?hits=20&where=fulltext&andorexactfulltext=and&searchterm=myocardial+infarction+pulseless+electrical+activity&sortspec=Score%2Bdesc%2BPUBDATE_SORTDATE%2Bdesc&excludeflag=TWEEK_element&searchid=1&FIRSTINDEX=0&resourcetype=HWCIT Cardiac Resuscitation] Mickey S. Eisenberg, M.D., Ph. D., and Terry J. Mengert, M.D. [[New England Journal of Medicine]], Volume 344:1304-1313, April 26, 2001</ref> При [[Аутопсија|аутопсији]] 30% смртних случајева узрокованих застојем срца показује симптоме недавног [[Срчани инфаркт|срчаног инфаркта]]. Друга срчана обољења која могу довести до срчаног застоја су: структуралне аномалије, [[Срчана аритмија|аритмије]] и [[Кардиомиопаттија|кардиомиопатије]]. Узроци невезани за срчани мишић су: [[Инфекција|инфекције]], тровања лековима, [[траума (медицина)|трауме]], [[рак (болест)|рак]] и други.
==== Списак узрока ====
* [[Хиповолемија]] - недостатак крви, обично услед крварења
* [[Хипоксија]] - недостатак кисеоника
* [[Ацидоза]] - ненормална [[pH вредност]] крви као резултат појаве [[млијечна киселина|млечне киселине]] (могући узроци су бројни)
* [[Хиперкалемија]] или [[хипокалемија]] - превисок или пренизак ниво [[калијум]]а у крви (типично за бубрежне болеснике).
* [[Хипотермија]] - ниска [[телесна температура]], која се клинички дефинише као температура испод 35°C. Карактеристично за ове случајеве је да пацијенти могу да преживе дуже време у стању хипотермије и срчаног застоја.
* [[Хипогликемија]] или [[хипергликемија]] - низак или превисок ниво [[глукоза|гликозе]] у крви. Најчешће је изазива неправилна употреба лекова.
* [[Таблете]] или [[отров|токсини]] - [[трициклични антидепресиви]], [[fenotiazin|фенотиазини]], [[бета блокатори]], [[блокатори калцијумових канала]], [[кокаин]], [[аспирин]], [[ацетоминофен]], итд.
* [[Болест перикарда]] - сакупљање крви и других течности у [[Срчана марамица|срчаној марамици]]
* [[Пнеумоторакс]] - сакупљање ваздуха у [[плућна марамица|плућној марамици]]
* [[Тромбоза]] срца
* [[Плућна емболија|Емболија плућа]]
* Физичка [[траума (медицина)|траума]] - смањена циркулација услед физичке повреде срца и великих крвих судова.
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Cardiac arrest}}
* [http://www.suddencardiacarrest.org Удружење за борбу против изненадне срчане смрти]
* [https://web.archive.org/web/20180302205315/http://www.insidecardiacarrest.com/ Видео који илуструје застој срца]
{{Медицинско упозорење}}
{{Порталбар|Медицина}}
[[Категорија:
[[Категорија:Срчана аритмија]]
|