Ђорђе Андрејевић Кун — разлика између измена

 

Захваљујући добротвору београдском трговцу Илији Ранкићу, Ђорђе Андрејевић Кун добија стипендију за сликарско усавршавање у Италији. Боравио је у Венецији, тамо је учио, сликао, обилазио музеје и галерије – а затим исто то у Фиренци, Милану и Риму. У Италији је провео две године пред платнима великих мајстора ренесансе и барока Микеланђела, Тицијана, Веронезеа, Тинторета. Након Италије, Ђорђе је наставио студије у Паризу, где је проучавао савремене уметнике Сезана, Модиљанија и бугарског сликара Паскина, али је и пронашао себе тј. свој стил. У Паризу је продао своје прве слике, које се и данас чувају у приватним збиркама.

Кун је крајем фебруара 1931. године имао прву самосталну изложбу, на којој су преовладавале две његове главне теме: мртва природа и аутопортрет. Те исте године млади Кун (имао је 27 година) на анонимном конкурсу за грб Града Београда, на коме је учествовало 56 уметника из Југославије, добија прву награду. Тај грб је и данас званични грб Београда. Прелом у Куновом стваралаштву настаје 1934. године, када је одржан светски конгрес писаца у Москви на коме је изречен појам „социјалистички реализам”. Тим појмом је означено да тема уметничког дела треба да буде свакодневица радника, како би им уметност помогла у борби против класног непријатеља. С обзиром да је Кун по политичкој оријентацији био левичар, вратио се графици као најпогоднијем уметничком медијуму за остварење тих захтева. Како све то изгледа у животу, видело се већ исте године на Првој графичкој изложби, покренутој с намером да јавност сазна могућности графичке вештине. У том периоду издаје мапу графика под називом „Крваво злато“ са тематиком из радничког живота. Из Шпаније, куда је отишао да се с тамошњим патриотама бори против фашизма у Интернационалним бригадама, донео је мапу графика „За слободу”.